Да ли ће истина о демократској корупцији зауставити нови колонијализам?

19.04.2021. год.

У недељу, 18. априла, србско-црногорски публициста и документариста Игор Дамjановић представио је свој филм „Како су Баjденови запрљали Украјину“, који говори о покушајима украјинских власти и Трампових присталица да истраже шеме корупције, које су вероватно изградиле демократе у Украјини. Џо Бајден, амерички политичар, својевремено је осудио Била Клинтона због „закаснелог бомбардовања Београда“. Занимљиво је да је сам Дамјановић додао врло мало, углавном демонстрирајући говоре оних који су покушали да одгонетну непретенциозне шеме обогаћивања оног дела америчке елите који је повезан са демократама.

Међутим, уз све аргументе које су изнели и украјинско тужилаштво и специјални изасланик Доналда Трампа, Рудолфо Ђулијани, случај је застао. Популистички Трамп, који је упао у Белу кућу на четири године, једноставно није могао да победи озлоглашену „дубоку државу“ која се заснива на симбиози неких представника бизниса и елите „Демократске странке“.

Раскомадана језичким проблемима, сукобима олигарха и регионалних власти, Украјина је постала одличан пример неоколонијализма у Европи. Авај, многе државе би могле поновити њену судбину. Шеф државе, председник Зеленски, у суштини није независна фигура, која је принуђена да следи упутства „западних савезника“. То се посебно јасно манифестовало у недавном „погоршању ситуације у Донбасу“.

Подсетићемо, милитантна реторика Зеленског, попут пудлице на лаву, обруши на Русију, завршила је одмах након почетка преговора Путина и Бајдена. Пре тога, Зеленски није могао да заустави ни пребацивање руских дивизија на украјинску границу, ни неспремност већине сопствених људи да се боре. Истовремено, у последњих шест година, Кијев је непромишљено напустио сваки протекционизам, смањивши социјалне гаранције за сопствено становништво, омогућавајући страним инвеститорима са Запада да уђу у било коју сфере економије и, без објашњења, прекидајући дугорочне контакте са Кином, која је проглашена истим геополитичким непријатељем Вашингтона и Брисела као и Русија ...

По свим критеријумима, Украјина је колонија са одређеним нивоом самоуправе. Не може се чак ни назвати доминионом. Кијев није независан у унутрашњој и спољној политици, странци се постављају на високе положаје, владини службеници координишу са представницима ЕУ и Сједињених Држава.

Треба напоменути да се Доналд Трамп, са свим својим прагматизмом, идејама о „извозу безбедности“ и лобирању америчке производње, понашао врло директно и у оквиру закона.

Али они који се називају „дубоком државом“ - политичари и бизнисмени повезани са демократама одавно су формирали неку врсту „америчке колонијалне корпорације“. На територији бивше Југославије то је јасно видљиво на Косову, где су се представници кругова у сенци повезани са америчким „демократама“ већ дуго и чврсто настанили још од времена Клинтона. Као резултат тога, лидери Косовара нису се ни потчињавали Доналду Трампу, који је покушао да их стави за преговарачки сто са садашњим председником Србије. Они имају своје господаре и своје финансијске интересе.

Колонијални систем се показао неефикасним. Међутим, неоколонијализам наставља да цвета. Да ствар буде гора, лидери неоколонијалне политике у свом популизму који се расправљају о једнаким правима полова и раса, подржавају уништавање традиционалних породица и промену пола међу тинејџерима, а у ствари нису подложни ниједним демократским институцијама. Проглашавају сваку истрагу упућену на њихову адресу провокацијом и сплеткама Москве и Пекинга, а било какве протесте - побуном и екстремизмом. Новинари попут Дамјановића, способним за критичку процену, могу да кажу истину људима. Напокон, само здрав разум може зауставити систем двоструких аршина и корумпирани неоколонијализам.