НАТО: Русија преко медија на србском језику демонизијуе САД и НАТО, распирује међуетничке напетости и представља ЕУ као антисрпску организацију

НАТО је оптужио Русију да демонизијуе САД и НАТО, распирује међуетничке напетости и представља ЕУ као антисрпску организацију.

Преносимо део текста:

"Демонизација Сједињених Америчких Држава и НАТО-а; представљање ЕУ као слабе и подељене; рекламирање руске војне моћи и супериорност вакцине против коронавируса и тврдњи да су западни произвођачи вакцина корумпирани и појачавање перцепције претњи, митова и етничких тензија - то су међу најчешћим темама дезинформација које је Кремљ промовисао у медијима на западном Балкану на србском језику. Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија највише су погођене руским информационим операцијама које покушавају да поткопају Европску унију и НАТО у региону.

У ширем смислу, дезинформације су ендемски феномен на западном Балкану изазван унутрашњим факторима. Без изузетка, погођене су све нације у региону. Када је реч о страним дезинформацијама, сматра се да је Србија у епицентру. Најновија студија о дезинформацијама Европског парламента назвала га је „лансирном тачком за руске операције дезинформација на западном Балкану“.

Проток информација између земаља у региону је без граница. Блиске социјалне, историјске и културне везе између Србије, ентитета босанских Срба Републике Српске и Црне Горе значе да готово сви медијски наративи, укључујући дезинформације, свакодневно прелазе границе.

Медијски садржај под покровитељством Кремља на србском језику производи се, поново објављује и дистрибуира широм региона. Милиони га конзумирају у друштвима са инхерентном крхкошћу и унутрашњим поделама, у региону који традиционално има позитиван став према Русији и где су перцепције и даље под утицајем етничких сукоба деведесетих и НАТО-ове косовске ваздушне кампање у марту 1999. За разлику од источних земаља чланица ЕУ и НАТО-а, региону недостају негативна историјска искуства са Москвом и дели заједничку православну религију.

Поред идеалистичког представљања руског руководства и његовог оружја, такве дезинформације демонизују НАТО и Сједињене Државе, подгревају етничке тензије и представљају Европску унију као нефункционалну, расистичку и антисрпску организацију. Појачава перцепцију претњи православног становништва као и културу сећања која Русију и Совјетски Савез приказује као моћне заштитнике током историје.

Појава ових наратива у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији поклапа се са илегалном анексијом Крима у марту 2014. Служба Појавило се на десетине портала са и без импресума, који генеришу или дистрибуирају сличне поруке.

Хронично загађење информационог окружења овим садржајем утиче на перцепцију јавности. Иако регионалне анкете сугеришу да се већина становништва у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији и даље залаже за интеграцију у ЕУ, ово осећање не треба узимати здраво за готово. Подршка Европској унији опада у Србији, где већина има повољно мишљење о Русији и Кини, а ставови према НАТО-у постају све негативнији.

Северна Македонија је била пример усаглашених пропагандних, дипломатских и обавештајних активности скоро десет година пре приступања НАТО-у 2020. године. Информативне активности сада су усредсређене на представљање земље као жртве суседних држава, Бугарске и Грчке, и оптуживање тренутне прозападне владе у Скопљу попуста пред захтевима Софије по питању идентитета.

Русија је такође искористила пропагандни потенцијал билатералних активности са својом словенском браћом, како за слање порука Западу, тако и за освајање срца и умова локалног становништва.

На пример, руске билатералне војне активности са Србијом - земљом која жели да одржи своју војну неутралност и сарађује и са чланицама НАТО-а и са Русијом - коришћене су за генерисање наратива о заштитној улози Русије према Србији.

Русија је проширила билатерални споразум о донацији шест МиГ-а 29 како би попунила празнину у ресурсима Србије за ваздухопловство, обезбеђујући опрему коју Београд није тражио. Тако је у посао било укључено 30 тенкова Т-72 и 30 возила БРДМ-2. Први тенкови су испоручени у новембру 2020. године, шаљући поруку да „бољи нису потребни, имајући у виду слабости војски суседних земаља“.

На билатералној антитерористичкој вежби „Срем 2014“ одржаној на северозападним равницама Србије, Русија је проширила првобитни сценарио додавањем падобранских капљица оклопних борбених возила. С обзиром на близину Хрватске, Мађарске и Румуније, ово је послало поруку о способности деловања у дубини територија НАТО-а.

На сличан начин, на вежби „Словенски штит“ 2019. године, систем С-400 привремено је размештен у Србији. Кампања масовних медија пуна високо истакнутих и видљивих руских застава потакнула је спекулације да је Русија можда оставила ракетни систем у земљи домаћину.

Овогодишња планирана антитерористичка вежба „Словенско братство“ са Белорусијом и Србијом у Бресту пружила би нову прилику Русији да појача ове наративе. Али Београд је отказао учешће у вежби која је - у измењеном сценарију - симулирала сукоб са снагама НАТО-а дуж границе са Пољском.

Активности у информационом простору такође су усредсређене на културу сећања, појачавајући наративе о историјској жртви и величајући улогу Совјетског Савеза.

На несрећу, земље западног Балкана, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија, вероватно ће и убудуће бити плодно тло за стране дезинформације због спољних и унутрашњих фактора.

Спољна политика Србије заснива се на успостављању уравнотежених односа са ЕУ, САД-ом, Русијом и Кином. Иако чланство у ЕУ остаје стратешки циљ, посебна пажња се поклања унапређивању односа са Москвом и Пекингом, који не признају независност Косова, за разлику од већине чланица ЕУ и НАТО-а. Ово ствара окружење за појачано деловање страних актера у медијском простору.

Истовремено, Република Србска следи политику војне неутралности Београда тако што, на пример, не тежи придруживању НАТО-у и изграђује односе са Русијом.

Ово политичко позиционирање и нерешено питање статуса Косова и даље успоравају интеграцију Србије у ЕУ и перспективе чланства у НАТО-у у Босни и Херцеговини. Омогућава Москви да се и даље представља као заштитница србских интереса. Кроз континуирану промоцију одабраних наратива, Кремљ ће наставити да јача свој утицај у региону.

Штавише, вероватно ће требати године или чак деценије да реше постојеће проблеме у медијском окружењу Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије и других земаља региона, како је наведено у извештају Европског парламента. То укључује лошу примену постојећих закона, клијентелизам, политизацију, корупцију, кампање блаћења, злочине из мржње и клевету, мањкаву приватизацију и питања власништва над медијима..."