А кад НИЈЕ била криза?

26.11.2020. год.

Гледам по нету како Американци кукају, јер, ето, ове године због пандемије неће моћи да славе Дан захвалности (Тханксгивинг) и да једу ћурку у кругу породице. Швајцарци се па жале како, ето, пропустиће скијашку сезону ове године.

Па наравно, њима је ово прва озбиљна криза у животу, не рачунајући оне најстарије који памте Други светски рат. Кажу Немци - ни у Источној Немачкој пре пада комунизма није било забране кретања - а сада има. Ето.

Нешто рачунам, ово је у Србији трећа-четврта криза, можда и јубиларна пета. Имали смо санкције, сећам се, чекам у реду са малом сестром за хлеб, а читав блокчић новчаница ми дају, за два хлеба. Милошевићу је то било мало, па смо имали и бомбардовање 1999 године. Сећам се, сирене, а кафић код парка пун, пијемо кафу. Па таман прође 5. октобар - убиство Премијера. Таман некако кренусмо даље, оп, распад Државне заједнице.

И таман се растасмо са Црногорцима (нисмо се љубили) , оно - светска економска криза. Сећам се и тога, седимо ми у кабинету тадашњег заменика Градоначелника, кад на вестима, каже Млађан Динкић "Јесте криза, ал је за Србију велика шанса , све светске економије пропале, само Српска напредује..."

Јел сам заборавио неку кризу? А да, био је и некакав Птичји грип, слично су тада најављивали "стручњаци" (који су и данас исти) велику и општу катастрофу. Стигоше вакцине, нико се скоро није вакцинисао, па су бачене. У контејнер.

Нешто се мислим - шта је следеће? Комета? Астероид? Ако буде нуклеарни рат, ни то нама није ништа ново - овде је бацан осиромашени уранијум...

А ако ванземаљци коначно одлуче да слете, има овде да се прво паркирају...

Иван Трајковић