Срби у Црној Гори између језичке већине и националне мањине

13.08.2018. год.

Према попису у овој држави, нико нема конститутивну већину од 50 одсто, али највећи број грађана говори србским језиком

У Црној Гори нема већине – ако су Срби мањина, онда су и Црногорци мањина, каже за „Политику” председница Матице српске у Црној Гори Јелица Стојановић и поткрепљује овај став подацима према којима се, према последњем попису, чак 45 одсто грађана изјаснило да говоре србским језиком. Оних који су рекли да је њихов језик црногорски је – 10 одсто мање. Дакле, убедљива већина у Црној Гори су они који говоре србским језиком.

И према попису, у овој држави, како каже саговорница Политике, ниједно национално опредељење не прелази онај број који гарантује да је то већина и конститутивни народ, односно нема више од 50 одсто људи који су се изјаснили као Црногорци. „Без обзира на све ове чињенице, Срби немају никаква права. У свему важе права политичке већине”, истиче Јелица Стојановић.

Иако се о забрињавајућем положају Срба у Црној Гори већ дуго говори, у јавности је прави потрес изазвала недавна изјава патријарха Иринеја који је статус Срба у овој држави упоредио са оним који су имали у доба Независне државе Хрватске.

Председник Црне Горе је одмах поручио да очекује од патријарха да демантује своју изјаву јер „нико нормалан тако нешто не може помислити, а камоли изговорити”. Председник Нове српске демократије, најјаче опозиционе групације у црногорском парламенту, Андрија Мандић, каже за "Политику" да патријарх није направио ни најмању грешку када је износио ту оцену.

„У оквиру ове државице, ситуација је драматична. У Уставу пише да је то грађанска држава и да су сви равноправни. Међутим, на посредан начин, дефинисањем црногорског језика као службеног, а србског, босанског, хрватског и албанског као језика у службеној употреби, званична Подгорица је Црногорце дефинисала као народ, док су сви други мањина. Хрватима, Албанцима и Босанцима у потпуности припада статус националне мањине и они га прихватају. Међутим, једини проблем и читава игра је уперена против србског народа, који је и створио државу Црну Гору. Јер Црногорци су нација постали тек 1945. године”, објашњава Мандић.

Према његовим речима, све историјско наслеђе некадашње Црне Горе, књажевине и краљевине, припада србском народу. И, како каже, сада новоформирана црногорска нација жели да узме србско наслеђе и све оно што је створено у књажевини и краљевини Црној Гори, а пре тога у времену Црнојевића, Балшића и Немањића и да Србе прогласи националном мањином.

„Овде је на делу злочин којим се покушава обрисати наша традиција и историја. Имамо много неразумних људи, чак и припадника нашег народа, који то не схватају, не прихватају и кажу – србска мањина у Црној Гори. Наши рођаци, који су се конституисали у црногорску нацију, покушавају да нас насилно асимилују и узму наше историјско наслеђе”, каже Мандић. Он истиче и да србски народ у Црној Гори неће пристати на насилну асимилацију и да ће тражити своја права у складу са међународним стандардима. Они који су на власти, каже, имају друге планове и од осамостаљења пре 12 година су урадили много како би србској заједници нанели зло.

И Јелица Стојановић се слаже да је кроз црногорски устав – у коме је направљена вештачка разлика између термина службени језик и језик у службеној употреби – исфорсиран црногорски језик. „Разлика између термина службени језик и језик у службеној употреби не постоји. У ствари, службена употреба би требало да подразумева све. Ономе што је покривено називом службени језик, а то је црногорски припада све, а ономе што је ’у службеној употреби’ одузета су сва права. Између осталог, србском језику”, објашњава наша саговорница и додаје да су на тај начин изједначени србски и хрватски језик, којим говори свега 0,40 процената житеља Црне Горе.

Према њеним речима, Срба су дискриминисани по језику, али и у коришћењу свог вековног писма, ћирилице, такође и на верској основи, али и у егзистенцијалном погледу. „Десет до петнаест пута је мање оних који су се у државним структурама и органима изјаснили као Срби, од оних који су се изјаснили као Црногорци. У Црној Гори нема ниједног судије Уставног, Вишег или Апелационог суда да се национално изјашњава као Србин. Нема ниједног директора основне, средње школе или вртића да се национално изјашњава као Србин. У Министарству просвете и науке, према последњим подацима од пре пет-шест година када је било запослено 70 лица, 55 су били Црногорци, а шест Срби”, прича Јелица Стојановић.

Као пример дискриминације, она наводи и да од отварања одсека за црногорски језик нико са дипломом србског језика не може да добије посао у школи. „Наша Матица србска никада није добила помоћ од државе Црне Горе, иако је од оснивања имала око 500 различитих догађаја. У свом чланству имамо око 80 доктора наука, магистара, универзитетских професора и књижевника. Али за државу Црну Гору и за јавни медијски сервис – као да не постојимо. Истовремено, Матица црногорска је на буџету Црне Горе”, објашњава наша саговорница.

Према речима Андрије Мандића, добро у Црној Гори је да „међу рођацима Србима и Црногорцима” није дошло до сукоба, да није пала ни кап крви. То, каже, даје шансу да се пронађу решења која ће почивати на истини и уважавању српске традиције и прошлости.

Јелена Церовина, Политика

Извор
фото: Срђан Печеничић / Политика/ vostok.rs

Повезане теме
ЦрнаГора
права

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

VAšE FOTOGRAFIJE NISU ZAISTA VAšE

Fotografija i sam pojam 'fotografisati' dobili su neko drugačije, potpuno novo značenje. I dok su nekada dva ili tri filma, što je maksimalno oko sto fotografija, 'trajali' celo letovanje...

TEHNOLOGIJA UTIčE NA REZULTATE IZBORA

Posle veoma brzog razvoja LLM modela veštačke inteligencije (Large Language Model) u toku prošle godine, mnoge kompanije koje stoje iza ovoh softvera morale su da uvedu brojne promene.