Украјина и Новорусија из минута у минут - 03.06.

Акција "Добровољац" - становништво копа ровове

Москва: Слобода говора у Украјини престала да постоји  - Русија позива међународне структуре и међународну заједницу да на одговарајући начин одреагују на покушај врбовања новинарке „РИА Новости“ Ирине Високович од стране Службе за безбедност Украјине, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

Кијев позвао земље света да изврше притисак на Русију  - Министар спољних послова Украјине Павел Климкин саопштио је да је својим колегама широм света послао писма у којима их моли да изврше притисак на Русију да ослободи Украјинце који су ухапшени на њеној територији.

„Од кључне је важности да Кремљ ослободи Балуха, Сенцова, Кољченка који су објавили штрајк глађу. Затражио сам консолидовање међународног одговора на злочине Русије, укључујући појачавање санкција“, написао је Климкин на свом твитер налогу. 

Надіслав листи колегам-міністрам по всьому світу. Попросив, щоб тиснули на Росію та вимагали звільнення всіх.Критично важливо,щоб Кремль #FreeBalukh, #FreeSentsov, #FreeKolchenko,які оголосили голодування.Закликав консолідувати міжн відповідь на злочини RU,у тч посиленням санкцій pic.twitter.com/flLapEqLd8

— Pavlo Klimkin (@PavloKlimkin) June 2, 2018

„Подржавамо Ирину Високович, која је храбро обелоданила покушај врбовања, и учинићемо све да је заштитимо. Позивамо све новинаре и међународну заједницу да подрже Ирину, да испоље солидарност у одбрани основних права сваке демократске државе — права на слободу речи и слободу штампе, права на рад без притиска специјалних служби, без застрашивања и такозваних профилактичких беседа људи из специјалних служби у цивилу, без имена и презимена“, рекао је Кисељов. 

СБУ је намеравала да заврбује новинарку РИА Новости која има украјинско држављанство и дозволу сталног боравка у Литванији, када је допутовала у украјински Херсон да извештава о судском процесу против руководиоца портала „РИА Новости Украјина“ Кирила Вишинског.

„Овај покушај врбовања је још један пример како кијевски режим пренебрегава професију новинара. Новинара су хтели да претворе у шпијуна, у свог агента. Такви су им само и потребни. Они у новинаре пуцају, депортују и затварају због 'велеиздаје'“, рекао је Кисељов. 

Према његовим речима, Кијеву су уместо новинара потребни статисти, као у случају с Аркадијем Бапченком, који је наводно упуцан у Кијеву, да би наредног дана било саопштено да је реч о инсценацији атентата. 

„Уместо новинара су им потребни статисти, да би их потопили у свињску крв, као Бапченка. Занима ме шта ће још измислити када је реч о поступању с новинарима, само да се ови не би бавили својом професијом. Професионална журналистика није спојива са животом актуелног кијевског режима који је дошао на власт услед вероломног државног преврата“, нагласио је Кисељов. 

Поклонска: Позиција председника Србије по питању Крима изнуђена  - Позиција председника Србије Александра Вучића по питању Крима је изнуђена, сматра посланик Државне думе Руске Федерације и некадашњи кримски тужилац Наталија Поклонска.

Раније је председник Вучић саопштио да ако би Србија препознала Крим као део Русије, да би то значило подршку независности Косова.

"Цео свет се сећа ужаса које је становништво Србије доживело када су НАТО трупе кукавичи напале и бомбардовале Београд. Управо су те криминалне акције против суверене државе довеле до објашњења изнуђеног положаја председника Србије Александра Вучића над Кримом. Зато председник Вучић, који није слободан у својим изјавама, мислим да је и даље под утицајем режисера оваквих светских операција", рекла је Поклонска за РИА Новости.

Она је приметила да су Кримљани остварили своје право на самоопредељење након што им се појавила смртна претња као рускојезичном народу.

"Ова претња је долазила од ултранационалистичких радикалних снага, на челу са криминалцима који су организовали државни удар у Украјини и преузели власт тамо. Ми смо се бранили", објаснила је Поклонска.

Крим се присајединио Русији након референдума одржаног у марту 2014. године, у којем је 96,77% бирача у Кримској републици и 95,6% становника Севастопоља гласало за придруживање Русији. Кримска власт одржала је референдум након државног удара у Украјини у фебруару 2014. године. Украјина и даље сматра Крим својом територијом, али "привремено окупираном". Руско руководство је више пута саопштило да су грађани Крима гласали демократски, у потпуној сагласности са међународним правом и Повељом УН, односно, да се поново уједине са Русијом. Према речима руског председника, питање Крима је "дефинитивно затворено".
Украјинa - из минута у минут -