Како су совјетска теренска возила освајала Јужни пол
Совјетски Савез је имао своју верзију америчке „антарктичке снежне крстарице“. Али ако је чувени америчких џин потонуо у снегу, руски поларни истраживачи на леденом континенту још увек возе совјетске „харковчанке“.
Јешурин/Sputnik
Педесетих година СССР је заједно са другим државама почео активно да истражује Антарктик. Совјетски научници су преузели источни део континента и 1956. године појавила се станица Мирни. За само две године никло је пет совјетских поларних станица.
Ј. Кочетков/Sputnik
Транспорт је био велики проблем за совјетске стручњаке, јер обични трактори и камиони у овим леденим условима нису функционисали. Била су потребна теренска возила која су у стању да дођу до Јужног пола, што није лак задатак пошто је станица Мирни била удаљена 2 700 км.
Александар Кочетков/TASS
Било је потребно возило које ће издржати температуру од минус 70 степени Целзијусових, које ће прећи велике раздаљине по снегу и леду, и бити привремени дом и лабораторија научницима. Тако је настао теренац „харковчанка“.
AP
„Харковчанка“ је совјетски одговор америчкој „антарктичкој снежној крстарици“ која се појавила 30-их година. Америчко возило је било прави дом на точковима. Мислило се да ће крстарица дуги низ година пресецати Антарктик уздуж и попреко, али прешла је само 148 км и стала. Посада је морала заувек да је напусти.
Михаил Озерски/Sputnik
Ново совјетско возило је направљено на бази тешког артиљеријског трактора АТ-Т који са своје стране потиче од тенка Т-54. „Харковчанка“ је могла да вуче 70 тона терета. У дужини је имала 8,5 метара, у ширини 3,5 м, у висини 4 метра. Кретала се брзином од 5 до 11 км на сат.
А. Капица/TASS
Салон возила је имао површину од 28 метара квадратних и све потребно за дуга путовања: секцију за возача и навигатора, лабораторију, малу кухињу, спаваћу собу за петоро, тоалет, мензу.
Јевгениј Толстиков/TASS
Пет оваквих возила је допремљено на Антарктик пред крај 1958. године. Догодине су се совјетски поларни истраживачи упутили на Јужни пол. 27. септембра све „харковчанке“ су напустиле станицу Мирни и кренуле на запад. Конвој је прошао кроз станице Комсомољскаја и Восток.
Г. Копосов/Sputnik
2700 км пута, а посебно последњих 1253 км од станице Восток до Јужног пола, прошли су веома тешко: снежне олује, непозната територија и опасне скривене пукотине у леду су могле да буду фаталне. У својим мемоарима учесници ове експедиције Николај Грушински и Александар Дралкин су писали: „Бескрајни снежни океан пред нама, а иза нас два дубока трага која су оставила наша возила. Прошли смо где никада ниједан човек није крочио. Мислили смо о томе да нас ти трагови повезују са пријатељима који су остали на станици Мирни. Напредујући према полу, нисмо осећали да смо усамљени. Били смо на сталној радио-вези са станицама Мирни и Восток и увек смо знали шта се дешава на копну.“
Г. Копосов/Sputnik
26. децембра совјетска експедиција је доспела на Јужни пол где ју је дочекао амерички тим са оближње станице Амундсен-Скот. Читаво путовање је трајало 89 дана и након три дана одмора на америчкој бази, совјетски научници су кренули назад.
В. Чистјаков/Sputnik
Скоро 20 година „хабаровчанке“ су биле главно совјетско превозно средство на Антарктику и повезивале су шест станица на континенту. 1975. дизајнирана је напреднија „хабаровчанка-2“. Ова су возила и данас главно превозно средство за чланове руске поларне експедиције. Осамдесетих година су се појавили планови за „хабаровчанку-3“, али никада нису реализовани због распада СССР.
Борис Јегоров,
Russia beyond
- Извор
- фото: Tsy1980/Wikipedia / Russia beyond/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...
Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист
Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер
Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...
Остале новости из рубрике »