Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

12.09.2021. год.

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

Немачке трупе су 8. септембра 1941. године заузеле град Шлиселбург и самим тим су на копну затворили обруч око Лењинграда. Једина нит која је спајала други по значају град СССР-а са слободном совјетском територијом био је правац дуж Ладошког језера који је остао запамћен као „Пут живота“, пише Russia beyond.

Лењинград је провео 872 дана под опсадом немачких, финских, шпанских и италијанских трупа, очајнички покушавајући да опстане. Између 650.000 и милион и по становника града је изгубило живот услед хладноће, артиљеријске паљбе, ваздушних напада и нарочито глади.

Копнена комуникација са слободном совјетском територијом обновљена је за време офанзиве „Искра“ у јануару 1943. године, када су совјетске трупе ослободиле Шлиселбург. Годину дана касније Црвена армија је извела операцију „Јануарски гром“ и одбацила непријатеља 100 километара од Лењинграда. Тако је ликвидирана опсада која је трајала 872 дана.

1. Б. Угаров. „Лењинграђанка, 1941.“

Борис Угаров/Државни руски музеј, 1961.

2. В. Кучумов. „Испред Марсовог поља, 1942.“

Василиј Кучумов/Виртуални руски музеј

3. Иља Глазунов. „Сећања из детињства. Лењинградска опсада“

Иља Глазунов/Галерија Иље Глазунова, 2004.

4. В. Кучумов. „Обала неве испред Зимског дворца, 1942.“

Василиј Кучумов/Виртуелни руски музеј

5. П. Белоусов. „Из опсадног дневника“

Петар Белоусов

6. К. Рудаков. „Мајка. Опсада“

Константин Рудаков/ Чувашки државни музеј уметности

7. С. Боим. „Ладога – пут живота“

Соломон Боим/Галерија слика града Красноармејска Московске области,1949.

8. Н. Цицин, „Опсадни хлеб“

Никита Цицин, 1987.

9. Иља Глазунов. „Глад“

Иља Глазунов/Галерија Иље Глазунова, 1956.

10. Л. Кривицки. „Опсада. Говори Лењинград“

Леонид Кривицки, 1967.

11. С. Боим. „Крстарица ’Киров’ отвара паљбу“

Соломон Боим, 1944.

12. Ј. Непринцев. „Опсада, 1943.“

Јуриј Непринцев, 1943.

13. А. Харшак. „Зашто?“

Александар Харшак

14. В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев. „Опсада Лењинграда – пробој, 1943.“

В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев/Колекција државног Руског музеја, 1943.

15. А. Пахомов. „Ватромет 27. јануара 1944.“

Алексей Пахомов/Колекција државног Руског музеја, 1944.

Russia beyond

Извор
Танјуг
Иља Глазунов/Галерија Иље Глазунова; Никита Цицин,1987; Александар Харшак / Russia beyond/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

SKULPTURA 'SVI SMO JEDNO' U GALERIJI U VENECIJI

Skulptura 'Svi smo jedno' talentovane umetnice Jelene Borovčanin, delo koje je proisteklo iz najdubljeg unutrašnjeg impulsa umetnice, postala je deo postavke u prestižnoj galeriji Atelier Muranese u Veneciji.

Нова изложба уметнице Ане Цвејић

"Морал, карактер, цензура..." назив је изложбе која ће бити отворена у четвртак, 5. јуна у 19 часова у Галерији Центра за културу "Масука" академске сликарке Ане Цвејић из Београда Она...

,,Срби и Руси – браћа по Промисли Господњој”: књига Ранка Гојковића промовисана у Требињу

Задужбина ,,Кнез Мирослав Хумски” и Књижевно удружење ,,Сусрет” вечерас су, у сарадњи са Музејом Херцеговине, организовали промоцију књиге Ранка Гојковића ,,Срби и Руси – браћа по Промисли Господњој”.

Фестивал ратног документарног филма „Време наших хероја“ биће одржан у Републици Србској

Међународни фестивал војних документарних филмова RT.Doc „Време наших хероја“ одржаће се од 19. до 20. маја у културном центру „Бански двор“ у највећем граду Републике Српске, Бањалуци.