Други дан 14. Кустендорфа: Редитељ Сузан Никјарели: Време убијених односа

24.01.2021. год.

Такмичарски програм другог фестивалског дана чинили су филмови: „Доме, слатки доме“, редитељке Агате Пушч из Пољске, „Велика достигнућа“, редитеља Николе Вучинића из Црне Горе, „Такнуто-макнуто“, Вере Сурацел из Румуније, „Пресуда у случају К“, Узгура Анила из Аустрије и „Пипо & слепа љубав“, Ига ле Гурјерека из Француске.

После сваког филма, приказан је разговор Емира Кустурице са младим ауторима у којима им је изнео мишљење о њиховим филмовима и дао савете како да даље развијају уметнички израз.

У оквиру програма „Савремене тенденције“ приказан је филм „Госпођица Маркс“ (Miss Marx) редитељке Сузане Никјарели. У разговору са Сузаном Никјарели, Емира Кустурицу је занимало шта ју је навело да сними овакав филм, политичко опредељење, чињеница да је породична жена и мајка јер, како је рекао, многи данас не би снимили овакав филм, квалитетан у сваком смислу речи.

Сузана је рекла да не потиче из марксистичке породице али је студирала филозофију и током проучавања идеје рађања марксизма и против чега су одлучили да се боре, наишла на причу о Еленор Маркс. „И читала сам о тој жени и сећам се реченице коју сам прочитала, да је била феминисткиња, али да је завршила као Мадам Бовари. И то ми се одмах учинило занимљивим. И разлог зашто сам желела да снимим филм о њој је питање контрадикторности, јер мислим да је у питању људска контрадикторност, не мислим да је то нужно везано за чињеницу да је жена.“ – рекла је редитељка и додала: „Али увек ме фасцинирају проблеми теорије и праксе, као и идеје и начини на који их живимо. А чињеница да није могла да се бори за своје идеје у животу, дошла сам до закључка да је то било прилично савремено. И чини ми се да нам много тога каже данас, јер је прилично тешко. Знате, имате идеју и размишљате како желите да се живот дешава на одређени начин, али је то немогуће, јер су ту емоције и многе друге ствари које вас наводе да водите други начин живота, који није увек у складу са вашим идејама. Због тога сам мислила да овај филм говори о судбини жене уопштено, а не само у 19. веку.“

фото: © Кустендорф / iskra.co

Разговарајући са Емиром Кустурицом, Сузана је рекла да је занимало да сними филм о сложености људске душе у било које време. „Без обзира на то што жена може имати гаранцију, права, слободу, формално гледано, није слободна са емотивне тачке гледишта. Жена је роб многих других питања. Наравно да верујем да, а и сама Еленор Маркс то каже у свом говору, да иако је закон дао много једнаких права мушкарцима и женама, постоји емоционална страна онога како се ужива у тим привилегијама које су дате мушкарцима, које су и даље врло снажне и радикалне. И врло је тешко укинути их.“ – изјавила је редитељка.

Наводећи појаву вештачких покрета проузрокованих реалним узрозима које олигархија Сједињених држава и Западне Европе користе као средство да вештачким изједначавањем мушкараца и жена створе потпуно неемоционални свет, Емир Кустурица је истакао значај филма „Госпођица Маркс“: „Имаш фикцију која је створена скоро испод врло конзервативног оптичког света. А приде говориш и о жени која је ћерка једног од најважнијих светских филозофа идеологије, на врло сензитиван начин. Тако да мислим да је она ипак била у бољем положају. У 19. веку положај жена није био толико слободан као што је можда данас, али сматрам да је и данас тај положај врло лажан, јер су односи убијени.“ – рекао је Емир Кустурица.

фото: © Кустендорф / iskra.co

Редитељка Сузана Никјарели рекла је да је била свесна да ће њен филм бити узнемирујућ на многе начине и за уопштени начин размишљања жена у овом тренутку, јер је поента у томе што говори нешто другачије и што каже да су ствари много компликованије него што се то сматра последњих неколико година. „У исто време, знам да би било више у тренду снимити филм о некој хероини и глорификовати је. Али сматрам да кад филм глорификује, то испадне ужасно. Мислим да је филм занимљивији када не глорификује, већ када оставља отворена питања, и то је оно што мој филм чини. И свесна сам да за многе ствари не дајем одговор или да мој филм не даје интерпретацију.“ – рекла је Сузана и додала: „Оно што је шарм читавог снимања је то да је прича ове жене била стварна. Тако да нисам могла да променим сценарио. Нисам могла да је претворим у холивудски филм са срећним завршетком и глорификацијом феминистичких борби.“

Други фестивалски дан завршен је емитовањем друге епизоде серије „Била једном једна земља“, Емира Кустурице.

Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф приказује се на веб адреси kustendorf.online до 25. јануара 2021. године.

Кустендорф одржава се у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Мећавник града.

Кустендорф, Искра

Извор
Танјуг
фото: © Кустендорф / iskra.co/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Небојша Јеврић – писац као адвокат убогих, сведок рата и чувар српске културе

Писац није занатлија речи, већ сведок времена. Понекад и више од тога – адвокат оних којима нико не жели да помогне. Управо тако себе види и Небојша Јеврић, књижевник,...

Ревија руског играног филма у Бањој Луци - \"Tајна змајевог печата\"

Први од четири руска филма које су на србски језик титловали студенти Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, уз подршку Амбасаде Руске Федерације у БиХ.

Споменик руским добровољцима на Мегдану у Вишеграду

Војничко гробље на Мегдану у Вишеграду, у народу познато и као

Прва армија ослободила Београд 1918. године

Србска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта....

UMETNICA JELENA BOROVčANIN DOBITNICA NAGRADE \'MILENIJUMSKA žENA\'

Jelena Borovčanin dobitnica je nagrade Milenijumska žena u kategoriji "Umetnost". Ova nagrada dodeljuje se ženama koje su, osim izuzetnih rezultata u svojim oblastima, ostavile i dubok trag i doprinos u...

Како је ратовао Лав Толстој

Гроф Толстој је први пут отишао у рат 1851. године. Заједно са својим братом, артиљеријским официром Николајем, стигао је на Кавказ, где се годинама водила брутална борба против побуњених...

Остале новости из рубрике »