BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

БИТКА НА НЕРЕТВИ

БИТКА НА НЕРЕТВИ
20.01.2021. год.

Почетак 1943. године наговестио је крупне промене на свим фронтовима у Другом светском рату у корист Антифашистичке коалиције. Црвена армија је муњевитим двоструким ударом збрисала немачку Шесту армију код Стаљинграда и тиме изазвала велику прекретницу у рату. Стратегијска иницијатива прешла је дефинитивно у руке Црвене армије. Исто тако значајне су биле и победе британских и америчких снага у северној Африци, где су британске трупе, после победе код Ел Аламејна, ушле у Либију, а британске и америчке снаге у Тунис. Стратегијски положај немачко-италијанских трупа се сасвим погоршао. Теорија "блицкрига" доживљавала је последње дане.

Такав развој догађаја појачао је значај југословенског ратишта на које су све више рачунали и савезници и фашистичке силе. Због тога се Хитлер још од јесени 1942. године непосредно ангажовао у разматрању мера за гушење устанка у Југославији. Он се плашио, предвиђајући могућност савезничког искрцавања на Јадрану, да ће Народноослободилачка војска Југославије угрозити немачку одбрану па је одлучио да уништи НОВЈ и на тај начин консолидује положај Осовине у Југославији и на Балкану. Реализација те одлуке разматрана је на састанцима немачких и италијанских војних и политичких представника у Виници, Растенбургу и у Риму крајем 1942. и у првим данима 1943. године. Усвојен је заједнички немачко-италијански план за велику и обимну операцију. Суштина тог плана била је да се концентричним ударима униште снажне оперативне групације НОВЈ на ослобођеној територији у западној Босни и Хрватској, и да се применом најбруталнијих мера према народу и употребом "без ограничења сваког средства, само ако оно води успеху, не изузимајући ту ни жене, ни децу" - како је то наредио Хитлер - угуши устанак. За остварење таквог циља било је против око 40.000 бораца НОВЈ ангажовано пет немачких и три италијанске дивизије, те знатан број усташа, домобрана и четника и дванаест ескадрила авијације - укупно око 80.000 војника.

Врховни штаб очекивао је да би непријатељ могао предузети офанзиву у Босни и Хрватској, па је у склопу офанзивних акција, крајем 1942, предузео мере за одбрану слободне територије, која се простирала од река Босне и Неретве до Карловца, Ријеке, Сења и планине Динаре, развлачења непријатељевих снага и стварања услова за офанзиву НОВЈ у пролеће 1943. године. И управо кад су се дивизије и корпуси НОВЈ налазили у фази остварења тих планова, 20. јануара 1943. почела је велика непријатељска офанзива у Босни и Хрватској против јединица Првог хрватског и Првог босанског корпуса, док су се у близини операцијске зоне налазиле оперативне групе Врховног штаба и друге снаге НОВ и партизанских одреда Југославије. Напад је предузет из више праваца, па су вођене тешке борбе на слободној територији Кордуна, Баније, Лике, Далмације и Босанске крајине, по дубоком снегу и великој хладноћи. Главни циљ непријатеља био је да брзим продором ка Бихаћу и Босанском Петровцу раздвоји партизанске јединице, набаци их на планинске масиве и ту уништи. Но отпор партизанских снага био је жилав, што је изненадило непријатеља и пореметило му планове. Уместо брзог пресецања и окружења јединица НОВЈ, непријатељска дејства су се свела на фронтално потискивање оба корпуса. Непријатељ није успео да им зада неки озбиљнији ударац, али је извршио незапамћен терор и репресалије над становништвом.

Иако је после десет дана огорчених борби непријатељ продро на Кордун и Банију главни циљ није био постигнут јер Италијани нису успели да продру у Босанску крајину због отпора партизанских снага. То је омогућило Врховном штабу да са Главном оперативном групом (коју су сачињавале Прва и Друга пролетерска, Трећа ударна, Седма банијска и Девета далматинска дивизија) сам пређе у офанзиву у правцу Херцеговине, Санџака и Црне Горе и избегне опкољавање, док су Први босански и Први хрватски корпус наставили операције у западној Босни и Хрватској. Дивизије Главне оперативне групе разбиле су италијанску дивизију "Мурђе" и усташко-домобранске снаге, ослободивши Имотски, Посушје, Прозор и Горњи Вакуф и брзо избиле у долину Неретве. Главна оперативна група штитила је тада 4.000 рањених и од тифуса оболелих бораца. Тешка битка вођена је у току фебруара и марта са знатно надмоћнијим окупаторским и квислиншким снагама на простору Прозора, Горњег Вакуфа, Иван-Седла, Коњица, Јабланице и Раме. Те борбе познате су под именом "битка за рањенике" и "прелаз преко Неретве". Имајући стално на уму наредбу врховног команданта Јосипа Броза Тита: "сачувати рањене другове", партизани су се храбро ухватили укоштац са надмоћним непријатељем. Најтеже борбе вођене су на превоју Макљен између Горњег Вакуфа и Прозора. Ту су положаји прелазили више пута у току дана из руке у руку, али су се партизани успели да одрже више од двадесет дана. То је и био циљ Врховног команданта. Рањеници су споро пристизали, али су сачувани. Да би обезбедио успешан продор у Црну Гору, Санџак и Херцеговину, разбио најопаснију групацију непријатеља код Горњег Вакуфа, одбранио рањенике и заварао непријатеља, Тито је 28. фебруара наредио да се поруше сви мостови на Неретви и да се Шеста источнобосанска и Прва мајевичка бригада хитно пребаце из источне Босне на Игман и да дејствују у позадини непријатеља. Непријатељска команда је то оценила као намеру Главне оперативне групе да се пробије у западну Босну. Пошто су у тродневним борбама прса у прса Прва пролетерска и Седма банијска дивизија одбациле и зауставиле продор Немаца код Горњег Вакуфа, Тито је 5. марта издао наређење Главној оперативној групи, која се налазила у оперативном окружењу, да пробије непријатељски обруч, форсира Неретву и настави офанзиву ка Дрини и Херцеговини. Извршујући ово наређење Главна оперативна група је брзо подигла импровизоване мостове на Неретви, форсирала ову реку код Јабланице и Острошца, пробила непријатељски обруч, пребацила рањенике и наставила офанзиву. Од 6-15. марта прелаз је био завршен. Када су четири немачке дивизије ускоро избиле на Неретву, тамо више није било "ни плена, ни заробљеника, ни мртвих" - констатовао је генерал Лер, командант југоисточне Европе. Јединице Главне оперативне групе већ увелико су марширале у нову област и у наставку своје офанзиве, која траје до средине маја, нанеле су тежак пораз четницима у окуци Неретве, код Чичева и Главатичева, затим код Невесиња и Калиновика и почетком априла продрле у Санџак и Црну Гору и створиле знатну слободну територију. Наставак офанзивног плана Врховног штаба, који је предвиђао продор до Лима, осујетила је нова - пета непријатељска офанзива.

По снагама, простору (који се од северозапада ка југоистоку протезао у дужини од око 400 km) и времену трајања (три месеца), четврта непријатељска офанзива представља једну од најзначајнијих операција НОВЈ у току Народноослободилачке борбе.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили


 Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на

Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...


Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...

Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА