Захарова: Антисрбска резолуција о Сребреници је покушај прекрајања историје у корист Запада и опасност за Балкан

Генерална скупштина УН је 23. маја, са 84 гласа “за”, 19, укључујући Русију, “против” и 68 уздржаних, усвојила резолуцију којом се 11. јул утврђује као Међународни дан сећања на „геноцид“ у Сребреници (Босна и Херцеговина, БиХ) у јулу 1995. године. У гласању није учествовала 21 држава.

Тај документ је још један неодговоран покушај западњака да прекрајају историју и консолидују тумачење околности етничког сукоба на простору бивше Југославије које одговара њиховим геополитичким интересима.

Резолуција је снажно исполитизована и има антисрбски карактер. Иза демагошког расуђивања хуманитарне природе јасно се види намера да се сва одговорност за сукоб у бившој Југославији свали на србски народ, кажњавајући га због слободоумља, самосталности и неспремности да се „покори“ наредбама НАТО-а. Истовремено, иницијатори усвајања овог документа од стране Генералне скупштине УН имају дрскости да изјављују да је његов циљ да допринесу међунационалном помирењу и јединству три конститутивна народа у БиХ (Бошњака, Срба и Хрвата).

Убеђени смо да ће ефекат бити супротан од прокламованог. Аутори резолуције и они који су за њу гласали не могу да не знају за тешку ситуацију у БиХ, где се већ дуже време грубо нарушавају легитимни интереси Републике Српске (једног од два ентитета БиХ). Документ који је усвојила Генерална скупштина само ће продубити постојеће разлике и повећати конфликтни потенцијал на Балкану. Угрожен је Дејтонски мировни споразум, који је у основи државности Босне и Херцеговине.

Иницијативу да се резолуција усвоји са завидном упорношћу и уз флагрантно кршење Устава Босне и Херцеговине, „прогурали“ су представници политичког Сарајева – без неопходне у таквим случајевима консензусне одлуке Председништва Босне и Херцеговине, како то захтева Дејтонски споразум. У томе су их активно подржали представници земаља НАТО-а, који сносе главну одговорност за трагичне догађаје у Југославији, укључујући и Сребреницу. Непринципијелни иницијатори антисрбског подухвата били су Немачка, која је током Другог светског рата извршила највећи геноцид у историји човечанства, али и, нажалост, Руанда.

Република Србска је више пута и упорно протестовала против идеје промовисања тог документа. Члан Председништва Босне и Херцеговине из србског народа Жељка Цвијановић упутила је одговарајућа писма генералном секретару и председавајућем Генералне скупштине УН и земљама чланицама Светске организације са апелом да спрече доношење ове резолуције, бремените озбиљним заоштравањем ситуације у БиХ и на целом Балкану.

Русија је заједно са истомишљеницима покушала да уразуми ауторе антисрбског плана. Током отворене седнице Савета безбедности УН, одржене на нашу иницијативу 30. априла, скренули смо пажњу Савета на претње Дејтонском споразуму, укључујући услед усвајања резолуције о Сребреници. Западњаци нису хтели да слушају ни нас ни Србе. Штетне последице остају на њиховој савести.


Извор: srbratstvo.ru