BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

„Лажне вијести и психозе Запада“: Са конференције „Осам година илегалног пуча у Украјини - резултати и последице“

23.02.2022. год.

У Грађанском већу Руске Федерације је одржана конференција на тему: „Осам година илегалног пуча у Украјини - резултати и последице“.

На конференцији су узели учешће аналитичари, историчари, новинари и политиколози из многих земаља света. Учесници су сумирали догађаје око Украјине, као и о односу Запада према овом питању. 

Округли сто је отворио и модерирао Максим Григоријев, члан Јавне коморе Руске Федерације, директор Фондације за истраживање проблема демократије.




Присутнима се обратио и аналитичар из Црне Горе Игор Дамјановић:

"Борба против лажних вијести и хибридних пријетњи Русије пароле су које последњих година често чујемо у НАТО пакту и његовим водећим државама. На финансирање НВО и медијских платформи, задужених да се боре против хибридних пријетњи и „малигног утицаја Русије“ само у Црној Гори потрошено је до сада преко 10 милиона долара.

Док троше енормна средства и сваким даном понављају бесмислице о руским хибридним пријетњама западној цивилизацији, из НАТО, Велике Британије, Канаде и наравно САД већ недељама се шири психоза о наводном руском нападу на Украјину. До дана данашњег забиљежено је 10-ак датума када креће руски напад на Украјину. Ако нешто данас, у фебруару 2020. године представља ширење лажних вијести и како у НАТО пакту воле да кажу – хибридних пријетњи, онда је то психоза чији су главни протагонисти британски премијер Борис Џонсон, канадски Џастин Трудо, званичници САД и лидери неких малих земаља Европе.

Ако се вратимо две и три деценије уназад, у вријеме грађанских ратова у бившој Југославији тешко би било утврдити да ли су лажне вијести више ширили новинари глобалних медијских мрежа, попут злогласне Кристијан Аманпур из Си-Ен-Ен-а, или западни званичници. Кренимо од рата у БиХ. Прије тачно три деценије, у фебруару 1992, у Лисабону су уз посредовање портутгалског дипломате Жозеа Кутиљера, представници три надора БиХ потписали споразум који је подрзумијевао да БиХ, по моделу Швајцарске, буде конституисана као федерација састављена од кантона. По повратку у земљу, лидер босанских Муслимана (муслиман је у бившој Југославији представљао националност, појам Бошњак уведен је тек пред крај рата) сусрео се са америчким амбасадором Вореном Цимерманом те повукао потпис са Кутиљеровог плана.  



Рат у БиХ, у коме је погинуло преко 100.000 људи и кога не би било без директног мијешања америчког амбасадора Цимермана, почео је два мјесеца након што је Алија Изетбеговић повукао потпис са Кутиљеровог плана и трајао је све до јесени 1995. године. Ту почиње бесомучна кампања не само против Срба у БиХ, већ и против Србије и Црне Горе, посебно против предсједника Слободана Милошевића. У западним медијима Милошевића су називали „Балканским касапином“, а у то вријеме у Србији и за све вријеме југословенских ратова нити једном грађанину из редова националних мањина нису била угрожена људска и имовинска права. Само у Београду је тада живјело преко 100.000 Хрвата, Муслимана и Албанаца. 


Инцидент у сарајевској Улици Васе Мисхина, мистериозна експлозија у реду за хлеб у којој је погинуло више људи, довело је до наметања санкција СБ УН-а, у историји незабиљежених против Србије и Црне Горе. Забрањена је била сва спољна трговина, укључујући и увоз нафте, привредна сарадња, па чак и учешће спортских клубова и репрезентација на међународним такмичењима. Нажалост за санкције је гласао и Јулиј Воронцов, први амбасадор Русије у УН. У званичну верзију и српску одговорност за инцидент у Улици Васе Мисхина први је изразио сумњу канадски генерал Луис Макензи, командант снага УН у Сарајеву. Одбијање да буде на фону антисрпске пропаганде која се потпуно разликовала од оног што се дешавало на терену, коштала је генерала Макензија командне дужности. 


Једнако сумњив инцидент, као онај у Улици Васе Мисхина, десио се у августу на сарајевским Маркалама и он је представљао повод за НАТО војну интервенцију против Војске Републике Српске. Шта се тачно тог 28. августа 1995. догодило на Маркалама до данас није познато.
 
Недуго након завршетка рата у БиХ, долази до распламсавања кризе на КиМ. Кључни повод за агресију НАТО пакта на Србију и Црну Гору било је наводни масакр цивила у селу Рачак. Годинама касније, Хелена Ранта, шеф финског тима патолога испричала је да је шеф мисије ОЕБС, амерички генерал Вилијем Вокер, њој чак и физички пријетио да мора прећутати да убијени у Рачку нису били цивили, већ албански терористи. На рукама већине убијених налазиле су се барутне честице, што значи да су пред смрт користили ватрено оружје, а и ране на тијелима често нису одговарале рупама на одјећи, што упућује да су са тијела убијених вјероватно скидане униформе терорстичке УЧК и замијењене цивилном одјећом. Такође, фински патолози су одмах констатовали, али под притиском генерала Вокера прећутали, да ниједан страдали у Рачку није убијен на мјесту гдје је октривено његово тијело.

Ко је током 78 дана агресије НАТО на СРЈ продуковао више лажних вијести заиста је тешко утврдити. Да ли је то био портпарол НАТО-а Џејми Шеј, британски министар одбране лорд Џорџ Робертсон, или пак његов њемачки колега Рудолф Шарпинг, који је у моменту када је у западној јавности подршка бомбардовању почела пада измислио план Потковицу,  наводну документовану и од државног врха одобрену намјеру Војске Југославије, да протјера стотине хиљада Албанаца и етнички очисти теритроију КиМ. Неколико година послије агресије откривено је да „план Потковица“ који је презентовао Шарпинг представља чист фалсификат, у чијој је припреми значајног учешћа имала бугарска обавјештајна служба.
На почетку агресије, портпарол НАТО-а Џејми Шеј тврдио је да они имају податке да су српске снаге на Косову масакрирале преко 100.000 Албанаца. На дан кад се агресија завршила, 78 дана након Шејеве изјаве, из истог НАТО прес центра саопштено је да они процјењују да је на Косову страдало најмање 10.000 албанских цивила. Касније се показало да је тај број, укључујући и жртве НАТО бомбардовања, међу албанском популацијом на Косову значајно мањи. 

Велику НАТО сметњу продукцији лажних вијести и хибридном рату, који је западна војна алијанса водила паралелно са бомбародвањем било је извјештавање РТС-а. Дана 23. априла 1999. НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и том приликом убио 16 радника српске државне телевизије.

За претходних осам година у Украјини се дешавало слично као у Београду тог 23. априла 1999. Гушена је активно слободна ријеч, недавно је забрањено више медија, прошле године одузета је фрекфенција Телевизији Украина 112, 2017. запаљен је телеканал Интер за кога се може рећи све да је само не проуруски итд...


НАТО и САД своје будуће војне агресије у Ираку и Либији покушали су да правдају на сличан начина како су правдали своје активности у бившој Југославији, бруталним лажима. Сјетимо се срамотног иступа тадашњег америчког државног секретара, генерала Колина Пауела у СБ УН-у. У Сирији 2013. године било је урађено слично, измишљено је било неколико инцидената у којима је Сиријска арапска армија лојална предсједнику Асаду наводно употријебила хемијско оружје. Међутим, НАТО је на срећу од војне агресије у Сирији одустао у последњем моменту.   


Садашње лажне вијести и психоза које државници прекоокеанских земаља и глобалне медијске мреже шире о наводно одавно спремној руској инвазији Украјине дио су онога што у НАТО структурама популарно називају хибридним ратом. Забрињава што ове активности заиста дјелују као припрема апокалипсе, у којој би велику претпјела у првом реду Русија, затим Европа, док Украјина би се Украјина суочила са уништењем. Дакле, остаје нам да се надамо да хибридни рат који су прекоокеанске силе НАТО пакта већ покренуле против Русије, неће прерасти у оружани сукоб у коме ће страдати хиљаде људи.


Рат између Русије и Украјине не жели украјински национализам и шовинизам, ни руски империјализам (ако то уопште постоји). Рат Русије и Украјине је искључиви интерес истих оних сила које су запалиле грађански рат у БиХ и њим три и по године теледириговале. Кључ очувања мира у Европи у овом моменту лежи у способности владе у Кијеву да се одупре притисцима Вашингтона и Лондона да нападне Донбас и тако испровоцира одговор Русије.


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: Восток/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...


Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале...


Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову...


Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко. Након срдачног...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА