О Кустуричином случају - Желидраг Никчевић

Кад смо већ код Андрићграда и његовог творца, Емира Кустурице. И српске политике. Шта мислите, да ли би било нормално, паметно и поштено, некад и сад, Ива Андрића сврставати уз ове или оне страначке барикаде, како би се његовим епохалним делом подупрли колебљиви рејтинзи власти или опозиције?

Иво Андрић – њихов или наш?

Или Црњански – да га партијски критикујемо, то јест хвалимо због његових бескрајних распри и полемика?

Или Тесла – баш одличан – да га некако уклопимо у предизборне рачунице?

Наравно да не, наравно да би то било глупо, мада је у данашњој Србији скоро све могуће.

Па и ова узбуна око Емира Кустурице, једног од највећих уметника које имамо. На помен чијег имена читава планета узвраћа – србски народ, Србија! Имамо, а као да нећемо да имамо!

Ево шта се ту, по мом скромном мишљењу, у жару политичке борбе несрећно заборавља.

Далеко изнад власти и опозиције, мимо њихових (нужно) партикуларних планова, па чак и против њихове воље, на некој мистериозној духовној узвишици ковитлају се и сабирају најдрагоценије, највиталније енергије овог народа – свештене, уметничке, научне... Производећи, парадоксално, активну националну солидарност и дугорочно заједништво.

Фото: Theo Wargo/Getty Images

Те енергије, нематеријалне и често невидљиве, оне су, у ствари, оно што нас судбински држи на окупу. Због чега јесмо један народ, и треба то да останемо. Са те висоравни, са тог живог извора, обраћа нам се данас Емир Кустурица.

И није ту реч о елитизму, напротив. Уз све те златне палме и ордење, тешко је и замислити саборнију, народњачкију личност од његове.

И још нешто. Ако би судбина наше националне заједнице зависила искључиво од бизниса и трговине, од политичара и њихових гласача, живот би био много простији, тужнији и сиромашнији. Јер је новац прах, најнижи ниво моћи. Данас јесте, а сутра га нема. Притисну дугме негде у федералним резервама и сав ваш новац ће нестати. И нећете ништа моћи да пренесете својој деци.

А Кустуричине чудесне грађевине, видљиве и невидљиве, а машта и лепота, а достојанство и част – остају. То се, лакомислена браћо и сестре, не постиже на изборима.


Извор: Искра / standard.rs