Борац без страха пре 20 година отрчао у легенду

07.05.2019. год.

У 18.55 часова у Оперативни центар Приштинског корпуса стигла је информација да је код села Качикол, 6. маја, погинуо славни атлетичар Горан Раичевић, рођен 26. јуна 1963. године у Крушевцу. Био је у 3. батаљону 354. пешадијске бригаде и од првог дана истакао се храброшћу. Погинуо је као припадник извиђачке јединице која је у пратњи команданта батаљона ишла на задатак. Возило у коме се налазио Горан са друговима наишло је на заседу терориста, који су после испаљене мине из ручног бацача, отворили јаку ватру из пешадијског и снајперског оружја. Том приликом су смртно погођени Горан и возач, а осам војника је тешко рањено.

Горан Раичевић погинуо је месец дана по доласку на Косово и Метохију. Према изјави команданта јединице одбио је да иде на одмор. Остао је у јединици и погинуо бранећи своју земљу. Отишао је у легенду као храбри Рајко, како су га другови звали, и велики атлетски ас.

Ожењен је Јеленом, такође атлетичарком, са којом има близанце - кћерку Катарину и сина Николу.

„Сећам га се и као дечака“, каже командант Треће армије генерал-пуковник Небојша Павковић, „који је победио на кросу 'Политике' и касније када је, као атлетичар 'Партизана', побеђивао на овом и другим кросевима и уличним тркама у градовима широм Југославије.

Под утиском сам сазнања о погибији атлетског аса Горана. Присећам се разговора са начелником Штаба Треће армије генералом Љубишом Стојимировићем који ме је информисао о доласку војног обвезника Раичевића на Косово и Метохију, у састав 354. пешадијске бригаде. Одазвао се позиву на мобилизацију 8. априла 1999. године, иако је имао могућност да као врхунски спортиста буде ослобођен. Поред тога, био је у тиму за учешће на маратону у Грчкој. Између националног спортског дреса и уноформе Војске Југославије изабрао је униформу и отишао на ратиште. Записане су речи које је том приликом изговорио: 'Како да не одем, шта би рекли моји из Стројинаца, да сам кукавица, да сам изневерио своју децу, свој народ и себе. Идем, јер ми је то дужност“.

Контраадмирал у пензији, Бошко АНТИЋ

Извор
Горан Раичевић/ vostok.rs

Повезане теме
Србија
НАТО
историја
рат

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Опасна игра Братислава Гашића

Како је шеф србског безбедносног сектора предао Американцима поверљива службена документа и саставио прву читуљу србско-руским односима.

У потрази за националним приоритетима — Милош Ковић

Хоће ли се Универзитет у Београду икада ослободити илузија, да би коначно научио да препознаје приоритете и потребе ове земље и овог народа? Цена би и овога пута могла...

Милан Ракић – песник који је постао ратник

Ракић је био правник, академик, бавио се и обавештајним радом, учествовао је у пребацивању оружја за српске чете, посредовао у њиховом формирању. А историја га првенствено памти као песника,...

Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба

Најпримеренија намена ове зграде била би преуређење у музеј, са сталном поставком која би се тицала Одбрамбено-отаџбинских ратова у Хрватској и БиХ 1991-1995, као и на одбрану КиМ 1999,...