BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Kada naše fotografije - nisu naše

Kada naše fotografije - nisu naše
14.09.2023. год.

Društvene mreže su tokom godina postale mesto sa hiljadama fotografija i vido klipova stotina miliona korisnika. Iako ovo može biti veoma korisno za globalno povezivanje ljudi, u isto vreme postoje velike pretnje od strane hakera i hakerskih grupa, a naši podaci nisu uvek bezbedni. Na ovu temu smo razgovarali sa Aleksandrom Arsić, advokaticom i doktorandom na Pravnom fakultetu u Nišu.

 
Da li se korišćenje materijala sa interneta i društvenih mreža, poput slika i video zapisa, od strane trećih lica, smatra zloupotrebom?
 
Korišćenje materijala sa interneta i društvenih mreža ne smatra se zloupotrebom ukoliko se vrši u skladu sa važećim propisima i uz poštovanje moralnih načela.
 
Predstavlja domen prava na privatnost, koji je sve veći izazov savremenog doba. Pravo na privatnost zagarantovano je kao osnovno, apsolutno i neotuđivo ljudsko pravo koje pripada svakom pojedincu, kojim se obezbeđuje integritet ljudske ličnosti, a radi očuvanja tajnosti i slobode njegovog privatnog života. Regulisano je brojnim međunarodnim aktima, kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, kao i domaćim, počev od Ustava Republike Srbije. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti RS pod ličnim podacima podrazumeva svaku informaciju na osnovu koje se posredno ili neposredno može otkriti identitet nekog lica, ili saznati o njegovom privatnom i profesionalnom životu.
Ovaj zakon u članu 4 st. 1 t. 3 definiše obradu podataka o ličnosti kao svaku radnju ili skup radnji koje se vrše sa podacima o ličnosti ili njihovim skupovima, kao što su prikupljanje, beleženje, umnožavanje, širenje i sl. Članom 5 istog zakona, propisana su načela obrade podataka o ličnosti, kojima se postavlja obaveza zakonitog, transparentnog i poštenog obrađivanja podataka. Nezakonitom obradom ličnih podataka može se učiniti veliki broj krivičnih dela, a koja se sve više čine putem interneta. Jedno od najučestalijih krivičnih dela koje se čini digitalnim putem je neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145 Krivičnog zakonika).
 
Krivični zakonik RS kao radnju izvršenja ovog dela predviđa objavljivanje ili prikazivanje spisa, portreta, filma ili fonograma ličnog karaktera, pri čemu se pod ovim podrazumeva da je više lica imalo mogućnost da se upozna sa onim što se objavljuje ili prikazuje. Međutim, nije potrebno da se bilo ko zaista upoznao sa sadržinom spisa, portreta, filma ili fonograma, već je dovoljno da je njihova sadržina učinjena dostupnim određenom ili neodređenom krugu lica. Drugi element je da se objavljivanje ili prikazivanje vrši bez saglasnosti ovlašenog lica – lica koje je sastavilo spis ili na koga se spis odnosi, lica koje je prikazano na portretu, fotografili ili filmu ili lica čiji je glas snjmljen na fonogramu. Treći element je da se objavljivanjem ili prikazivanjem osetno zadrlo u lični život tog lica. Za ovo krivično delo propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, a ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe, kaznom zatvora do tri godine. Ovo krivično delo se goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti, što značajno otežava dokazivanje postojanja elemenata krivičnog dela. Uprkos ekspanziji sadržaja na društvenim mrežama, u praksi se retko sreće, budući da  lica oštećena ovim krivičnim delom često nisu svesna da su žrtve, a takođe se je u sudskoj praksi primećena otežana identifikacija lica koja su izvršila ovo krivično delo, što zahteva adekvatno veštačenje od strane veštaka specijalizovanih za visokotehnološki kriminal.
 
Ovo krivično delo pripada istoj grupi kao i krivično delo neovlašćenog fotografisanja, koje kao radnju izvršenja podrazumeva neovlašćeno sačinjavanje fotografskog, filmskog, video ili drugog snimka nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili predavanje i pokazivanje trećem licu takvog snimka. Za ovo krivično delo propisana je takođe novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, a ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazna zatvora do tri godine.
 
Dakle, za našu temu koja podrazumeva korišćenje već postojećih sadržaja, važna su ova dva krivična dela, na osnovu kojih možemo napraviti distinkciju između neovlašćenog objavljivanja ili prikazivanja tuđih fotografija, snimaka itd. koje mogu biti u trenutku izvršenja krivičnog dela već objavljene od strane ovlašćenog lica i neovlašćenog predavanja i pokazivanja trećem licu sadržaja koji je neovlašćeno sačinjen od strane učinioca ili nekog trećeg lica.
 
Elementi bića drugonavedenog krivičnog dela postojali bi u situaciji prenošenja sadržaja putem interneta, koji su načinjeni neovlašćenim fotografisanjem, snimanjem ili prisluškivanjem.Pravni standard osetnog zadiranja u lični život nekog lica procenjuje se normativno, polazeći od uobičajenih stavova u određenoj sredini. Ono što sužava inkriminaciju jeste stepenovanje zadiranja kao osetnog. 
Preporuka je da sudovi odlučuju u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja, a ne prema unapred postavljenom standardu. Napomenjiem da se u vezi sa korišćenjem tuđih fotografija i video snimaka mogu steći i elementi bića krivičnog dela uvrede (član 170 st. 2 Krivičnog zakonika), kada bi se, recimo, upotrebila tuđa fotografija ili video snimak sa tekstom uvredljive sadržine.U okviru ove teme izdvaja se i tzv. osvetnička pornografija, čije su žrtve uglavnom žene, a koja podrazumeva objavljivanje i deljenje polno eksplicitnih fotografija i video snimaka, bez pristanka lica na koje se isti odnose. U toku je rad na inkriminaciji ove relativno nove pojave.
Sa aspekta prava intelektualne svojine, autor fotografije raspolaže ličnopravnim i imovinskopravnim ovlašćenjima, koja su regulisana Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Korišćenje nečije fotografije, koja je objavljena na internetu, kao i njena izmena i prerada bez dozvole autora može predstavljati povredu autoskog prava. Kada dođe do neovlašćenog saopštavanja autorskog dela od strane neovlašćenog lica, reč je o povredi imovinskih prava autora, a kada je ista objavljena bez naznačenja imena ili pseudonima autora, reč je o povredi njegovih moralnih prava. U tim slučajevima autor ima pravo na tužbu zbog povrede autorskih prava i mogućnost da zahteva naknadu pričinjene štete.
 
Sa razvitkom društvenih mreža sve je više ugrožena privatnost u digitalnom okruženju. Protok informacija se olakšava i ubrzava. Privatne informacije koje korisnici ostavljaju na društvenim mrežama predstavljaju “traženu robu”, a sve više i izvor zarade raznih web stranica. Globalna regulacija društvenih mreža ne postoji, već su pravila i uslovi korišćenja postavljena od strane pojedinačnih IT kompanija koje pružaju određene web servisa, a korisnici ih vrlo retko čitaju i tumače. Ova pravila su uglavnom složena i nedovoljno jasna. Evropska uredba o zaštiti podataka o ličnosti predviđa da zahtev za obradu podataka o ličnosti mora biti jasan i sažet, a da se pristanak korisnika mora odnositi na sve aktivnosti obrade pojedinačno. 
Postoje podaci da bi mladi, u slučaju izbora između prava na privatnost i društvenih mreža izabrali društvene mreže. 
 
Međutim, pravo na privatnost u digitalnoj sferi svodi se samo na delimičnu transparentnost, a nikada potpunu tajnost podataka.
Preporuke su unapređenje zakonske regulative zaštite od digitalnog nasilja, traženje dozvole za upotrebu tuđih sadržaja i opreznost prilikom deljenja sadržaja digitalnim putem. 
 
M. N.




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руске трупе извеле су серију напада на циљеве у Харкову, између осталог, гађајући складиште јединица Главне обавештајне управе у једном од тржних центара. Заузврат, Оружане снаге Украјине су покушале...


Руске трупе настављају са ударима и дуж линије фронта и у позадини. Погођени су украјински циљеви на аеродрому Канатово у Кировограду, железничко складиште у Харкову, као и украјински положаји...

Кијев је користио оружје које је испоручено из иностранства за напад на цивилну инфраструктуру, тврди руски министар спољних послова


Више од 20 људи приведено је у вези са нападом на Крокус Сити Хол, изјавио је директор службе Александар Бортников.

Напори Берлина да Украјини испоручи више Патриот батерија се наводно суочава са невољношћу других земаља



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА