BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију
29.02.2024. год.
Косово и Метохија је србско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.


Гостујући у Београду по први пут, захваљујући учешћу на научној конференцији Института за политичке студије у Београду, Ивањиков се нашој публици представио радом о србско-бугарским односима као компоненти стварања новог света. Он је специјално указао на важност науке у стварању новог света, будући да нове генерације морају да одрасту на правој и истинитој историји, а не на штиву које је писано под патронатом разних фондова једнополарног света. „Време је да напишемо своју историју“ – објашњавао је више наврата, а у разговору за Братство дотакао се и осталих процеса ресуверенизације Србије који су део ширег процеса ресуверенизације у свету.

„Русија је и данас, као и раније у историји, спремна да помогне“, оценио је Ивањиков, полазећи од питања завађености словенских народа и тога може ли Русија да помогне у превазилажењу тог проблема.

-То је веома добро питање које треба разматрати у контексту историје и савремености. Без учешћа Русије у 19. веку можда не би било оволико много суверених држава на Балканском полуострву. Наравно, током времена, ситуација се мењала, а Русија данас можда и није онолико јака колико је била у оно време, у 19. веку. Био је период када је Русија преживљавала своје сопствене унутрашње проблеме. Мислим да их је превладала и да ће улога Русије – у будућности под утицајем цивилизацијских, економских, политичких и осталих процеса, под условима који ће бити повољни за све Словене – такође бити веома велика. У вези са овим бих се присетио данас помало заборављеног Михаила Бакуњина који је 1878. на Првом словенском конгресу одржаном у Прагу управо о томе говорио. То је било време које је било тешко, јер је 1830. био угушен пољски устанак. Зато је Бакуњин стигао у Праг у тешком моменту, али је ипак пронашао речи које су у том тренутку заинтересовале многе и допринео да питање словенског савеза постане актуелно.

Шта су основе сарадње у словенском односно у православном свету?

Ако се опет окренемо 19. веку, када се то питање разрађивало на теоретском нивоу, од стране таквих познатих научника и личности као што су Николај Данилевски и Бакуњин – они су за основу својих радова узимали цивилизацијски фактор, питање религије, животног заједништва, културе. Тада су се износиле сумње поводом религијског фактора, јер ни из далека сви Словени нису били православни. Међу Словенима су били и католици и они који су примили Ислам. Зато на овом плану треба стављати акценат и на биолошки фактор, плус културни и заједништво живота. Јер ми једни друге понекад позиционирамо као етнички блиске народе, а и наш менталитет треба да нас зближава. А религиозни фактор у условима 20. века можда и није толико јак као што је био у 19. веку. Мада, значај религије се мења, јер постоји образац према којем што су тежи социјални услови и што је више опасности, то се повећава број људи који су верници. По мом мишљењу, због свега, не постоје вечне препоруке, јер се морају узимати текући моменат, текућа ситуација, са узимањем у обзир искуства прошлости и савремености, јер ће то омогућавати да са више уверености гледа у будућност.

Запад води антиправославни рат против Русије. Које је место Косова и Метохије као симбола у том рату?

Покренули сте добро и веома актуелно питање. И ви Срби и ми схватамо да се у време комадања бивше Југославије, а потом и Србије, некоме није свиђало да постоји јака Србија. Зато су коришћене различите манипулације, са елементима политичких превара, а ми одлично разумемо да је то био организовани процес, јер, онако се брзо признаје суверенитет ове или оне државе само ако је та акција била унапред испланирана. То што су Косово одмах признале као суверену државу десетине земаља – то само доказује ово што сам рекао. Мислим да ће се та света србска земља у перспективи вратити у састав Србије, то јест да ће бити у саставу Србије.

Оно већ јесте у саставу Србије, појасните…

Ја сам уверен да ће суверенитет Србије опет бити потпун. Није још дошло време да се на ту територију прошири сила и власт Србије, али ће то време доћи.

Да ли је Косово само питање Србије или целог православног света?

То питање је вероватно ближе вама Србима, али то питање има значај и за православни свет у целини!

Може ли Србија да напредује економски и у безбедносном смислу без ЕУ и НАТО? Шта је са алтернативним интеграцијама као ШОС и БРИКС?

То је веома сложено питање, јер Србија није велика земља, а државама које нису велике, увек је теже да бране свој суверенитет. Србији је у овом погледу важно пријатељство са државама које су јој блиске по разним основама. Нема сумње – потребна јој је и подршка целог осталог словенског света. А, и других држава, пре свега Русије, које нису признале Косово као суверену територију. Сматрам да ће и те државе које нису признале Косово помоћи Србији да се развија у смеру који сте ви поменули. Познато је да суверенитет Косова није признало чак ни 5 држава које су у саставу ЕУ. То је фактор који има веома озбиљну тежину!

Вратимо се на аргументе да је Србија окружена НАТО земљама и да зато мора у НАТО.

Ја нисам војно лице и далеко сам од војних проблема…

Али се бавите политичким темама, а НАТО је војно-политички блок.

Да, да, то је војно-политички блок. Ја бих вам одговорио овако: шта жели народ? Најважније је шта жели народ. Једна ствар су политичари, а друга ствар је сам народ. Ако буде референдум и већина каже да жели или да не жели у НАТО – такво мишљење већине мора се уважити. У овом случају мора бити исказана воља србског народа и нико осим Срба не може решити њихову судбину. Дакле – нико осим самих Срба.

Униполарни модел света и марионетске владе балканских земаља претвориле су државе Балкана у вазале Запада. Да ли је ресуверенизација – неизбежна, будући да настаје нови свет?

Постоји општи вектор развоја историје, који показује да се људска заједница развија од каменог ка космичком веку, од мале слободе ка већој слободи. Зато се у овом случају може прогнозирати, мада ја не знам када ће се то догодити – али то о чему ви говорите – то ће обавезно бити!

А како ће изгледати тај процес на нашем простору, то да постанемо сами свој газда?

То је вишефакторски процес – економски, политички, религијски, морални. Зато – са узимањем у обзир припремљености дрштва за тај вишефакторски процес – то ће се догађати утолико брже што друштво буде припремљеније. А у томе велика улога треба да припада научницима. Тим поводом, ми смо јуче имали веома интересантну конференцију на којој сам рекао (с обзиром да разговарамо о нормализацији бугарско-србских и србско-бугарских односа) да о томе, у првом реду, своју реч треба да кажу научници, јер они стварају потребну морално-психолошку климу. Многи од тих научника су и предавачи. И, ако они у Бугарској бране оправданост србских интереса, а у Србији оправданост бугарских , то ће на неки начин помоћи зближавању нових генерација. У перспективи, тако можемо да добијемо преобликована друштва. Јер, не могу све они који владају, чак ни кад се служе пропагандом. Много шта ипак зависи од научника, од онога што они пишу. Они могу предлагати одређене привлачне идеје које могу објединити и једне и друге – не само Србе и Бугаре него Словене уопште. Моје је мишљење да такве обједињавајуће идеје за сада нема.

А шта је за вас словенски свет и које су његове духовне, а шта државно-правне компоненте?

Раније су словенски свет покушавали да представе као одређену цивилизацију, као нову цивилизацију, чија је главна одлика у 19. веку називана православљем. Али, међу Словенима, треба да постоји и нешто заједничко у домену културе. Постоји блискост на плану језика, а Јуриј Крижанић је у своје време предлагао идеју да се створи општесловенски језик. Али сви такви пројекти су у нечему били утопијски, мада је у њима било зрно рационалног. Што се тиче савремености, словенски свет је, како ја то схватам, нешто шире од православља. Он није једнак православљу, јер постоје Словени католици и Словени који су прихватили Ислам. Зато треба гледати на културу и етнички фактор, чак можда и на биолошки. У овоме су вишефакторски процеси, а постоји и – начин живота. Почињем да боље разумем словенске народе са којима нисам раније имао контакт. Схватам да постоји одређени начин живота и менталитет, тј.схватање ових или оних процеса, брачно-породичних односа… Постоје и древни словенски обичаји који се практикују и данас унутар неких словенских народа. То, по мом мишљењу, треба откривати и тумачити. Јер, код нас не постоји истинита историја. Била је замењивана класним приступом, а у последњим деценијама су писани уџбеници историје под диктатом одређених фондова. Зато мислим да треба почети од тога што ћемо рећи – хајде да ми напишемо своју историју, која не би била под диктатом одређених центара и фондова.

Која је перспектива српско-руских односа?

Говорећи филозофски, будућност се налази иза завесе која се зове неизвесност. Упркос томе, ми не можемо да истовремено живимо један једини дан и да гледамо у будућност. Ми се поред осталог морамо бавити питањима  државно-правног прогнозирања, имајући у виду и то што у савременим условима нису све словенске држеве државе са републиканским уређењем.

Такође, узимајући у обзир приврженост многих Словена демократији и републиканској форми владавине са парламентарном републиком, а то је уређење које има будућност. Али, имајући у виду постојеће проблеме, па и ратних претњи и претњи губитком суверенитета, као што је у своје време писао и Николо Макијавели, у одређеним етапама историјског развоја има смисла и – монархија! А, у трансформисаном друштву умесна је – република. Дакле, треба да се определимо око тога у каквом моменту се налазимо, и да схватимо и објаснимо народима да оштре мере имају привремени карактер и да нас у будућности чека слободније друштво у којем ћемо се осећати равнима и ми Словени међусобно и да ћемо заузети достојно место са другим народима у свету.

У Београду сам први пут, а одавно сам хтео да дођем у Србију. Од 2002.до 2009. сам радио у Ростову и организовао шест конференција на тему државност и право словенских народа. Мене је тема словенства увек интересовала, јер сам још као школарац размишљао о нашој словенској судбини, о томе какви су крвави ратови били на територији Русије, какав је суров режим био за живота наших старијих генерација. Ја нисам видео своје дедове јер су умрли веома рано, имали тежак живот, а оно што су ми о томе говорили старији, ја сам просто упијао. И, то ме у одређеној мери окренуло историји, филозофији и праву. Зато сам и завршио три факултета – историјски, правни и филозофски. То је у одређеној мери предодредило моја интересовања. Родио сам се на селу, у сиромашној породици, а ипак сам успео да постанем двоструки доктор наука, а то сам успео под утицајем идеја и вредности које су ме покретале, а оне су определиле и мој животни пут. Зато сам се овде у Србији напунио новом енергијом и већ радим на новој књизи са радним насловом „Словенске федерације и конфедерације – у светлу политичке и правне мисли“.

Још ћемо вас овде видети…

Надам се да ћу уз Божју помоћ бити у Београду са новом књигом.

Драги Срби, желим вам здравље и успех. Хвала за могућност коју сте ми дали да наступим са научницима и веома захваљујем колегама из Института за политичке студије који су ме позвали на своју конференцију

Велико хвала.


Извор: Диана Милошевић / srbratstvo.ru



  • Извор
  • Танјуг
  • Фото: srbratstvo.ru/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.


Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?

Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу


Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост је одолела најтежим историјским искушењима и сачувала

Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.


С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА