РТ: „Мишљење Срба није било важно за Запад“: Какву је улогу одиграо Дејтонски споразуми у судбини Југославије
14. децембра 1995. године ступио је на снагу Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини (БиХ), познатији као Дејтонски мировни споразум.
Противречне последице
Дејтонски споразум можемо грубо поделити на два дела. Први део посвећен је питањима одржавања примирја. Да би се спречили сукоби, на територију БиХ уведене су такозване стабилизационе снаге (ИФОР, касније СФОР), које су бројале око 60 хиљада људи под командом НАТО-а.
Контрола над поштивањем цивилног дела Дејтонског споразума поверена је високом представнику УН-а за БиХ. Добио је право да поништава одлуке власти и смењује републичке државнике ако, с његове тачке гледишта, представљају претњу за безбедност региона.
У интервјуу за РТ, Стеван Гајић, запослени у Институту за европске студије у Београду, приметио је да је ефекат Дејтонског споразума на безбедност Балкана био контрадикторан.
Према речима стручњака, споразум потписан у Паризу зауставио је босански рат у којем је погинуло више од 100 хиљада људи, а тренутно остаје гарант очувања српске аутономије. У исто време, Дејтонском споразуму претходила је НАТО војна операција "Намерна сила", а ова војна интервенција је у великој мери предодредила даљи распад Југославије, наводи Гајић.
„Почетком 1990-их, Хрвати и муслимани у Босни ујединили су се да би се одвојили од Југославије. Али Срби нису желели да учествују у овоме, што је изазвало рат. Истовремено, Запад је подржавао сепаратистичке тенденције, признајући отцепљене државе - Словенију, Хрватску, а тада је на ред дошла и Босна. Ипак, важно је да су Срби добили аутономију у новом државном ентитету“, наводи Гајић.
Сарајево током рата, фото: AFP © GEORGES GOBET
Четврт века касније, Москва наставља да подржава очување Дејтонског споразума, противећи се његовој ревизији. Истовремено, руска дипломатија не види смисао у даљем постојању институције високог представника у БиХ.
„Нико не може оспорити чињеницу да је овај механизам (канцеларија високог представника) спољне контроле замишљен као чисто привремена мера. Постоји чак и принципијелна одлука да се она умањи, донета још 2006. године, али се њена примена непрестано одлаже под разним изговорима“, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за лист "Глас Српске".
Како је у коментару за РТ објаснио Џорџ Енгелхарт, истраживач Института за славистику Руске академије наука, упркос одређеним недостацима Дејтонског споразума, његово очување омогућава Москви да пружи дипломатску подршку и развије односе са Републиком Србском.
„Дејтон има пуно недостатака. Створен је систем спољног управљања, а потенцијал сукоба у односима међу заједницама у Босни није нестао. Па ипак, Дејтон је некако уравнотежио интересе народа у БиХ“, објашњава је Енгелхарт.
„Срби су означени као крвници“
Међутим, како напомињу истраживачи, Дејтонски споразум није успео да заустави умешаност Запада у унутрашњи југословенски сукоб. По завршетку босанског рата, Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници почели су циљано да подржавају косовске сепаратисте.
„Босански рат можемо назвати извором демонизације српске слике у очима западне јавности. Његова неадекватна покривеност западних новинара довела је до чињенице да су Срби били чврсто означени као једини крвници и давитељи слободе националних мањина, иако је окрутност према цивилном становништву била са свих страна сукоба“, рекао је Мартиросјан у коментару за РТ.
24. марта 1999. године, под изговором заштите цивила на Косову, државе НАТО-а започеле су методичко бомбардовање војних и цивилних циљева у Југославији. Војна операција изведена је без одобрења Савета безбедности УН, односно представљала је грубо кршење међународног права.
Београ током НАТО агресије, фото: © REUTERS / RT
Упркос извесним успесима, србска војска није била у стању да одоли заједничкој моћи савеза. Слободан Милошевић је 3. јуна био принуђен да пристане на политички план поравнања који су му наметнуле западне државе.
Стручњаци верују да је уклањање југословенске државности подрило безбедност на Балканском полуострву и довело до социјално-економске деградације региона.
„Грађански ратови у Хрватској, Босни и Херцеговини, НАТО агресија на Југославију довели су до огромног броја жртава, милиона избеглица, масовног разарања. Све ово је бацило назад земље региона и генерално, многе од њих још увек нису достигле ниво развоја из 1990. године (док су још биле део Југославије)“, резимира Енгелхарт.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- Потписивање Дејтонског споразума, фото: © AFP © GERARD JULIEN / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици...
Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће...
Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над србским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у...
Остале новости из рубрике »