Проф. др Љиљана Марковић: Прилагођавање новим изазовима у образовању
Са проф. др Љиљаном Марковић, Филолошки факултет је био међу првима који је прешао на дигиталну наставу услед појаве ЦОВИД-а 19. Како изгледа код вас настава на тај начин?
Филолошки факултет је, у складу са својом дугогодишњом традицијом увођења увек најнапреднијих технологија још 2009. године увео наставу на даљину у оквиру начела блендед леарнинга, а ради унапређивања квалитета наставе која се иначе одржавала у учионици односно уживо. Начин на који је увођење Моодле платформе обезбеђивао квалитет унапређивања наставе је управо могућност представљања богатије литературе студентима за савладавање градива, пошто је у исто време на Филолошком факултету спроведена и прва темељна дидактичка револуција. Заправо, у склопу припрема за прву акредитацију Филолошког факултета прешло се на методологију аутономије учења (леарнер аутономy) и принципа пројектне наставе. Ова два радикално различита методичка приступа настави подразумевала су неопходност широке ресурсне базе литературе и других наставних садржаја, који су у масовном приступу настави могли да обезбеде једино онлајн технологије. Професор Дејвид Литл, који је био наш консултант у реформи методологије наставе, одржао је читав низ семинара помоћу којих су наши наставници и сарадници обучени и захваљујући чему су могли да делотворно усвоје делотвнорне принципе наставе засноване на најсавременијим технолошким могућностима. Све ово је урадјено у оквиру Темпус пројекта РЕФЛЕЦС.
Када се појавила пандемија КОВИД-а-19 наша већ током 11 година интензивно развијана настава уз коришћење Моодле платформе могла је да се брзо прилагоди потреби држања не само дела наставе, већ и целокупне наставе путем метода дигиталног рада. Тако се укупно 1543 предмета на Филолошком факултету држе путем платформе Моодле, 55 преко зума, 60 преко скајпа и коришћењем могућности које пружа и-мејл, Фејсбук, као и комбинацијом ових дигиталних могућности.
Да ли је било потешкоћа приликом навикавања студената на нов начин рада? Како сте задовољни досадашњим резултатима?
С обзиром да је начин рада путем коришћења Моодле платформи у настави већ 11 година присутан на Факултету, наши студенти су углавном природно прихватили и проширење овог начина рада на држање укупне наставе током протеклих 7 недеља рада. Студентима је било необично што немају и онај „учионички“ део наставе, али су интерактивност у настави, на коју су навикли, остваривали путем онлајн консултација са професорима и сарадницима. Изузетно смо задовољни резултатима постигнутим током овог периода онлајн наставе, првенствено због тога што су студенти веома ревносно похадјали онлајн наставу, проводили велики број сати у раду на Моодле групама за своје одабране предмете и показали изузетан ентузијазам у коришћењу ресурса који су им понудјени на Моодле групама.
А да ли је професорима било тешко да се прилагоде новом начину предавања и рада са студентима?
Професорима је било веома тешко, пре свега, да употпуне наставне садржаје на Моодле групама за своје предмете, јер су они сада морали да буду свеобухватни, пошто наставе уживо више није било. То захтева велику припрему и мукотрпан рад на изналажењу задатака које студенти испуњавају и решавају искључиво преко Моодле групе. Посебно је било захтевно за оне професоре који су тек сада, у периоду КОВИД-а, прешли на наставу коришћењем онлајн ресурса и креирали део наставе на својим предметима искључиво за наставу на даљину.
На који начин ће бити организовано полагање испита?
У складу са више пута поновљеним ставом просветних власти, провере знања путем предиспитних обавеза могу да се организују онлајн, док се завршни део испита одвија у седишту образовне установе, дакле, студент мора физички да приступи у седиште Факултета, Студентски трг 3.
М. Н.
Фото: Архива
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Без обзира да ли планирате дипломске или мастер студије, или сте већ у пословном свету па желите да се усавршавате, неопходна је воља и рад на себи како бисмо...
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji.
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Остале новости из рубрике »