Суд у Келну осудио украјинску држављанку због проруских ставова

08.06.2023. год.

Елена Колбасникова, држављанка Украјине која живи у граду Келну на западу Немачке јавно је давала подршку специјалној операцији у Украјини.

Елена тврди да има право на слободу говора и да се нада да ће ускоро добити руски пасош.

Максимална казна за "подршку Русији" је три године али "суд у Келну је, међутим, узео у обзир чињеницу да је мајка двоје деце тренутно незапослена и тражио је само 900 евра као казну".

Немачки медији тврде да је пресуда од уторка ипак оставила Колбасникову хладном. „Живим и говорићу истину и себе сматрам невином. Прихватила бих да будем осуђена ако би то значило ослобађање Украјине од нациста, то јесте украјинских власти. 900 евра у државну касу због убијања људи у Донбасу од 2014", рекла је испред окружног суда у Келну после суђења.

Њен адвокат Маркус Бејзихт, који је такође политичар крајње деснице, најавио је да ће се жалити на одлуку суда и ако буде потребно ићи у Савезни уставни суд.

У Хамбургу је недавно кажњен грађанин са 3.000 евра јер је на прозору свог аутомобила истакао слово "Z".

Колбасникова, коју су немачки медији прозвали "Путинова обожаватељица" организовала је низ великих протеста у Немачкој. Њене присталице су се појавиле сат времена пре почетка суђења у знак подршке.

Током суђења, судија је избацио њеног супруга Макса Шлунда из суднице. Шлунд је незапослен јер је одобио отказ након што су он и његова супруга оптужени за кршење санкција ЕУ против Русије. Како се наводи, њих двоје су прикупљали донације за руску војску у Украјини. Према немачком таблоидном дневнику Билд, Шлунд је руски резервни официр.

Колбасникова је на суд стигла са Давидовом звездом домаће израде у бојама руске заставе, алудирајући на теорију завере која је широко распрострањена међу присталицама Кремља да су Руси данас „Јевреји“ 21. века. Судија ју је замолио да уклони симбол пре почетка суђења.

Изјавила је да је прогоњена због свог политичког деловања и да су лични подаци о њој, укључујући њену адресу, објављени на интернету. Она је објаснила да је стављена под заштиту државе након што јој је живот био угрожен. Додала је да је два пута добила отказ и да сада живи од социјалне помоћи, зарађујући додатних 450 евра уз посао са скраћеним радним временом.

Главни доказ против Колбасникове био је интервју за "Билд" од 8. маја 2022. у коме је рекла: „Русија није агресор. Русија помаже да се оконча рат у Украјини“. Она је рекла да је колона коју је организовала, као и друге акције у традицији "мировне политике" двојице бивших немачких канцелара, Вилија Бранта и Герхарда Шредера. „Залажем се за мир“, инсистирала је.

На суду је ове изјаве описала као „сопствено мишљење“ и позвала се на слободу изражавања у Немачкој.

Њен адвокат је такође инсистирао да су изјаве Колбасникове део њеног права на слободу мишљења и да је зато треба прогласити невином.

Државни тужилац је рекао да се слобода изражавања завршава тамо где је почело одобравање злочина и да је руска инвазија на Украјину, коју је Колбасникова јавно одобрила у интервјуу, представљала чин војне агресије и представљала злочин према немачком закону. Рекао је да су њени позиви на мир „цинични“.

Судија је своју пресуду засновала на чињеници да је неспорно да је Русија прекршила међународно право инвазијом на Украјину.

Судија је у пресуди навела да изјаве оптуженог могу да наруше јавни мир и истакла да се у Немачкој не сме све рећи.

Извор
Танјуг
Елена Колбасникова/ vostok.rs

Повезане теме
Русија
Украјина
Немачка

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Појавили се детаљи пропалог мировног споразума Русије и Украјине – Велт

Кијев би се обавезао на неутрални статус и добио међународне безбедносне гаранције, према нацрту споразума

РТ: Запад мора да гради односе са Русијом од нуле – Кремљ

Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков

Блинкен: Кина не може да побољша односе са Европом подржавајући Русију

Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била...