ЕУ се спрема да Украјини уступи замрзнуте руске милијарде

Министри финансија Европске уније разговарали су о употреби замрзнуте руске имовине за финансирање зајма Украјини у износу од 140 милијарди евра на састанку ЕКОФИН-а у Луксембургу. Према речима европског комесара за економију и продуктивност Валдиса Домбровскиса, тај зајам би био отплаћен тек ако Кијев добије „репарације“ од Москве.

Неколико званичника довело је у питање структуру гаранција током расправе на Савету за економске и финансијске послове (ECOFIN), у којем учествују министри финансија свих држава чланица ЕУ, рекао је Домбровскис.

Према плану, ЕУ би задржала замрзнуту руску имовину све док не буду исплаћене репарације, што значи да „гаранције у пракси не би биле активиране“. Он је додао да Eurostat мора да потврди да ће гаранције остати изван националних обрачуна дефицита и јавног дуга након што се механизам финализује.

„Зајам би био финансиран готовинским салдима од замрзнуте имовине Руске централне банке, а отплата би уследила само ако и када Украјина добије репарације од Русије“, изјавио је Домбровскис у петак.

„То у суштини представља авансну исплату будућих репарација које Русија дугује Украјини.“ Европска комисија ће наставити технички рад са државама чланицама и координирати активности са партнерима из Г7 током годишњег заседања ММФ-а у Вашингтону, додао је комесар.

Од 2022. године у западним јурисдикцијама замрзнуто је око 300–350 милијарди евра (347–405 милијарди долара) руске имовине. Већина тих средстава налази се у Euroclear-у, финансијској клириншкој кући са седиштем у Бриселу. Кијев и његови западни савезници већ су се договорили да се профит остварен од замрзнутих фондова користи за обнову Украјине; више од милијарду евра већ је пребачено.

Euroclear је раније изразио опрез у вези с предлозима да се ова средства користе или заложе као обезбеђење, упозоравајући да би такав потез могао бити схваћен као индиректна заплена и изложити институцију правним ризицима. Белгија, Француска и Луксембург затражили су од ЕУ да уведе механизме заштите који би спречили да нека држава чланица сноси несразмерно велики финансијски ризик у случају да имовина икада мора бити враћена.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће Комисија „дорадити“ план и одговорити на примедбе које су изнеле државе чланице.

Русија је сваки покушај коришћења својих суверених резерви назвала крађом. Председница Европске централне банке Кристин Лагард упозорила је да сваки потез ка употреби замрзнуте руске имовине мора бити у складу са међународним правом и избегавати мере које би могле „оштетити кредибилитет евра“ или „подрићи финансијску стабилност“.


Извор: РТ (Ф)