За уздигнута три прста у Црној Гори казна 1.200 евра

Пресуда Суда за прекршаје у Подгорици, којом је Горан Тирнанић, рођен у Аустрији, а настањен у Великој Плани у Србији, кажњен са чак 1.200 евра због фотографисања са подигнута три прста на јавном месту, представља озбиљан правни, демократски и цивилизацијски испад и ствара опасан преседан у тумачењу Закона о јавном реду и миру. Пресуда којом је Тирнанић кажњен са чак 1.200 евра због подигнута три прста током блокаде пута на Крушевом ждријелу (на излазу из Цетиња) представља опасан преседан, директно кршење основних права и још један доказ политичког и идентитетског селективизма у правосуђу Црне Горе.

Остаје несхватљиво и неприхватљиво да се симбол три прста – универзално коришћен као знак вере, идентитета и историјског памћења – тумачи као увреда или провокација, док се без икаквих правних последица широм Црне Горе јавно истичу симболи попут двоглавог црног албанског орла или либерални знаци са политичко-идентитетском конотацијом, често директно усмерени против једног народа или верске заједнице. Зато припадници србског народа с правом питају зашто се три прста кажњавају са 1.200 евра, а двоструки стандарди се ћутке толеришу. Да ли ће било ко бити санкционисан због сталног показивања националистичких симбола из Албаније (црни орлови) и тзв. „либералних” знакова (либералне двознаке) који таргетирају српску заједницу? По ком основу је знак три прста – који се налазе и на фрескама и историјским документима – означен као „вређање”?

Очито је да суд није утврђивао намеру, већ је арбитрарним тумачењем реакције појединих присутних грађана судио о кривици. Такав приступ води ка укидању права на слободу изражавања, слободу кретања и културни идентитет, јер се грађани сада могу кажњавати због – туђег доживљаја. Члан 19 Закона о јавном реду и миру прописује да се кажњава онај „ко на јавном месту вређа другог по основу националне, расне, верске или друге припадности”. У овом случају није утврђена ни вербална ни гестикулативна увреда, осим самог симбола три прста, који није ни законом забрањен, нити је дефинисан као говор мржње.

Неспорно је да ова пресуда не доприноси друштвеном миру – она га саботира. Она не смирује тензије – она их продубљује, јер ствара утисак да је један народ непожељан, а његови симболи – забрањени.

Напокон би био ред да све надлежне институције – посебно заштитник људских права, међународне организације и правни стручњаци – реагују на ову опасну праксу и затраже: једнаке аршине за све симболе, поштовање слободе изражавања и вероисповести, и укидање пресуда које произвољно и селективно таргетирају припаднике једног народа.

У супротном, Црна Гора неће бити ни европска ни грађанска држава – већ само друштво које институционално дискриминише.

Извор: Политика, Новица Ђурић