Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
О П О З И Ц И Ј А
19.12.2010. год.
Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ
У посебном политичком значењу опзоција је назив за политичке странке или организоване групе које не учествују у влади већ иступају са критичких позиција са циљем да једног дана они буду на месту где се одлучује. Опозиција је веома битан сегмент сваког плуралистичког и демократског друштва а у организационом смислу омогућује да се изналазе боља решења и поставке.
Опозиција у својој суштини представља интересе које не(довољено) артикулише партија/партије на власти. При том снаге које нису у власти јасно наглашавају да представљају интересе појединих друштвених група, а врло често и најширих слојева друштва.
Поред тога што узима у заштиту интересе које влада непотпуно или уопште нама у фокусу, опозиција даје и необично важне, понекад пресудне, информације о реаговању јавности на поједине одлуке али и целокупну владину политику. Такодјер она је један од ефикаснијих и поузданијих јавних извора и токова информација у процесу доношења јавних одлука.
Ако ова општа теоријска одредјења преведомо у политички живот Републике Српске јасно можемо да сагледамо да праве опозиције и у теоријском и практичном смислу и нема. Странке и друштвене групе које нису у власти имају већу потребу да се додворавају носиоцима јавних функција него што су способни и смели да критикују појединачна и општа решења. И не само да критикују већ и да нуде прихватљива решења. Још нисмо видели да је опозициона групација (система сигурно нема) понудила било какво сувисло решење.
Принцип да је опозиција носилац мишљења а не израз “ниске”, “рдјаве” свести у политичкој пракси Српске једноставно није заживео, а то је битан предуслов за теорију и праксу сваке иоле стварне демократије.
Крајње је време да се политички субјекти у Републици Србској почну да понашају у складу са основним постулатима политичке теорије. А то, првенствено, стоји управо пред опозицијом.
У посебном политичком значењу опзоција је назив за политичке странке или организоване групе које не учествују у влади већ иступају са критичких позиција са циљем да једног дана они буду на месту где се одлучује. Опозиција је веома битан сегмент сваког плуралистичког и демократског друштва а у организационом смислу омогућује да се изналазе боља решења и поставке.
Опозиција у својој суштини представља интересе које не(довољено) артикулише партија/партије на власти. При том снаге које нису у власти јасно наглашавају да представљају интересе појединих друштвених група, а врло често и најширих слојева друштва.
Поред тога што узима у заштиту интересе које влада непотпуно или уопште нама у фокусу, опозиција даје и необично важне, понекад пресудне, информације о реаговању јавности на поједине одлуке али и целокупну владину политику. Такодјер она је један од ефикаснијих и поузданијих јавних извора и токова информација у процесу доношења јавних одлука.
Ако ова општа теоријска одредјења преведомо у политички живот Републике Српске јасно можемо да сагледамо да праве опозиције и у теоријском и практичном смислу и нема. Странке и друштвене групе које нису у власти имају већу потребу да се додворавају носиоцима јавних функција него што су способни и смели да критикују појединачна и општа решења. И не само да критикују већ и да нуде прихватљива решења. Још нисмо видели да је опозициона групација (система сигурно нема) понудила било какво сувисло решење.
Принцип да је опозиција носилац мишљења а не израз “ниске”, “рдјаве” свести у политичкој пракси Српске једноставно није заживео, а то је битан предуслов за теорију и праксу сваке иоле стварне демократије.
Крајње је време да се политички субјекти у Републици Србској почну да понашају у складу са основним постулатима политичке теорије. А то, првенствено, стоји управо пред опозицијом.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјинске формације појачавају интензитет ракетних напада на Крим. За недељу и по извршени су напади на Џанкој и рт Тарханкут, а вечерас - на Симферопољ и поново на Џанкој....
Западни свет је напустио класични либерализам у корист нове верзије дефинисане владавином мањина и „будности”, објаснио је руски филозоф
Остале новости из рубрике »