Путин је инсистирао на прекиду ватре у Донбасу 2019. године – Зеленски

26.02.2024. год.

Према Москви, заштита региона од напада Кијева био је један од кључних разлога за сукоб у Украјини

Украјински председник Владимир Зеленски признао је да га је његов руски колега Владимир Путин позвао да прекине сукоб у Донбасу 2019. Он је додао да је у то време имао јаку забринутост да ће дипломатија замрзнути сукоб, али да га неће решити.

Говорећи на конференцији за новинаре у недељу, Зеленски је дао извештај о свом састанку лицем у лице са Путином у Паризу у децембру 2019, који се одржао неколико месеци након што је изабран.

Према речима Зеленског, он је имао дуг разговор са Путином, који је „стално покретао питање прекида ватре“. Украјински председник је рекао да је руском лидеру да то неће ићи на дуге стазе, напомињући да се испоставило да је тако.

Он је подсетио да је у разговору са Путином изразио сумњу у споразуме из Минска – који су настојали да окончају непријатељства у Донбасу – „јер... повлачење трупа дуж линије додира не функционише”.

Тврдио је да је Путину показао податке који доказују да је напредак премали и преспор. „Показао сам му да ћемо провести 20 година повлачећи трупе.

Зеленски је изјавио да то значи да би сукоб у Донбасу остао замрзнут дуги низ година, додајући да су се он и Путин дуго "ценкали" око тог питања.

Уз посредовање Немачке и Француске, сада неважећи споразуми из Минска из 2014. и 2015. имали су за циљ да зауставе непријатељства у Донбасу и да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе.

Састанак Зеленског и Путина 2019. одржан је у нормандијском формату уз учешће немачког и француског лидера. У то време, преговори су донекле напредовали, пошто су стране постигле договор о повлачењу трупа у Донбасу и размени заробљеника.

Међутим, Русија је оптужила Украјину да није спровела споразуме из Минска, наводећи да је то један од кључних разлога за покретање војне операције против Кијева. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко признао је да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“, став који су касније поновили бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд.

У јесен 2022., неколико месеци након сукоба у Украјини, два региона Донбаса и две друге бивше украјинске територије су великом већином гласале за придруживање Русији на референдумима.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Ian LANGSDON / POOL / AFP/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Резултати пословања НИС Групе у првом кварталу 2024. године

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...

Купјански правац: руски пробој одбране Оружаних снага Украјине у Кисловци

Стање од 17:00 27.04.2024.

Појавили се детаљи пропалог мировног споразума Русије и Украјине – Велт

Кијев би се обавезао на неутрални статус и добио међународне безбедносне гаранције, према нацрту споразума

РТ: Запад мора да гради односе са Русијом од нуле – Кремљ

Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков

РТ: Трамп планира да санкционише земље због одбијања да користе долар – Блумберг

Саветници бившег америчког председника разматрају казне за нације које желе да тргују националним валутама, пренео је лист

Блинкен: Кина не може да побољша односе са Европом подржавајући Русију

Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била...

Остале новости из рубрике »