ДАНАС ЈЕ ИВАЊДАН КАД СУНЦЕ ЗОРОМ ИВАЊСКИМ ЦВЕЋЕМ ПРОЦВЕТА И ОКИТИ ЗЕМЉУ СВИЦИМА И ЦВЕТНИМ ЛАТИЦАМА

ДАНАС ЈЕ ИВАЊДАН КАД СУНЦЕ ЗОРОМ ИВАЊСКИМ ЦВЕЋЕМ ПРОЦВЕТА  И ОКИТИ ЗЕМЉУ СВИЦИМА И ЦВЕТНИМ ЛАТИЦАМА 

Многе речи нису изречене , окићене ко ивањско цвеће,

свуда ватре девојачке тајне , кад у ноћи хватају се свици 

те отворе да светионик длана,  братиме се звезде и сазвежђа ,

житно класје у месец загледа и беру се јованове траве , хајдучка , вртика , мало белог лука ,

да у освит самог Ивањдана , венце плету руком девојачком ,

изнад врата чувадар да буде , да засија попут старог злата ,

кад је блато упрљало злато , нит пољубац девојачко лице, 

ако је то лице суђенице .

И свуд горе , горе живе ватре , зажаре  се варнице запламте ,

ти венчићи од пољскога цвећа , од урока огњиште чувају ,

од зла духа  и сваког Усуда ,  светац кумства а и побратимства ,

ти нечујни биљоберу свети и травару неслућених моћи ,

Заиграло  Сунце раном зором, процветало ивањдањском ватром ,

гледам небо умивено росом , ивањданским цвећем процветало ,

прелива се ко грумење злата , ко бистра речна површина ,

та духовност изнад материја , као ватра жива ко истина .

Нероткиње што потомство желе , кроз венчиће од јованове траве провлаче се , те се цвећем ките ,  а и своје коше лепршаве .

Изнад кућних врата венчић пољског цвећа ,

јачи и од грома и од глоговине , упило је топлину ивањданског јутра ,

те нам куће штити све до догодине .

На Св . Јована  сви се редом куме и по Богу и Светом Јовану ,

у част крштења Исусовог кога крсти Јован у реци Јордану .

И миришу лаванда и јасмин , отвара се и земља и небо ,

срећан буде свако ко је тада својим оком у Сунце погледо.

Славица Јовановић  новинар и књижевник