Песков: Страховања Естоније и низа других балтичких земаља за безбедност вештачки подгревају војне старешине НАТО

19.04.2019. год.

Лидери Русије и Естоније, Владимир Путин и Керсти Кањулаид, разговарали су о страховањима Талина у сфери безбедности, која су апсолутно неоснована и изазвана вештачким подгревањем НАТО-а, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Руски председник се са колегиницом из Естоније састао 18. априла у Кремљу.

„Споменули су НАТО, страховања Естоније и низа других балтичких земаља за безбедност, али су уверени да су та страховања апсолутно неоснована. Њих вештачки подгревају војне старешине НАТО-а и прекоокеански политичари“, рекао је Песков за руски „Први канал“.

Он је додао да Русија никада није представљала опасност ни за једног од својих суседа.

Двоје лидера су, такође, разговарали о положају рускојезичног становништва у балтичком региону.

„Положај руске мањине у Естонији и другим балтичким земљама био је и остаје за нас изузетно важна тема, као и проблем с грађанима који и даље постоји, а који се не решава, с једне стране. С друге стране, постоји одређена флексибилност коју испољавају наши естонски саговорници када је реч о одлагању преласка руских школа на естонски језик“, рекао је Песков.

Извор
фото: © РИА Новости / Алексей Дружинин/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ: Зеленски је умањио праве размере губитака Кијева – Вашингтон пост

Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Главнокомандујући украјинске војске признаје успехе Русије у неколико области фронта

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.

Авдејевски правац: ослобођење Бердичија и Новокалинова

Стање за 21:00 27.04.2024.

Резултати пословања НИС Групе у првом кварталу 2024. године

У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...