Посета делегације Међународног друштвено-политичког покрета „РУСОВ“ новим субјектима Руске Федерације

10.11.2024. год.

Московска јесен, прохладан дан, обележила је почетак незаборавног путовања делегације коју је организовао Међународни друштвено-политички покрет „РУСОВ“. Ова делегација имала је част да посети зону Специјалне војне операције (СВО) и нове, поново придружене субјекте Руске Федерације — Луганску и Доњецку Народну Републику, као и Запорошку и Херсонску област.

Путовање је почело у Москви, где нас је домаћин Андреј Родионов упознао са детаљима пута, и на Црвеном тргу смо искористили прилику за заједничку фотографију. Након скоро два дана путовања, стигли смо до прве дестинације – Луганска. Данас је то спокојан и уређен град, далеко од слика које су га обележиле 2014. године, када је био окружен непријатељским снагама. Живот се одвија нормално, са приметним оптимизмом за будућност.

У Алчевску, граду чији је живот везан за локални коксо-хемијски завод, задржали смо се накратко и одали почаст Алексеју Мозговоју, легендарном команданту бригаде „Призрак“. Наставили смо даље и посетили Славјаносербск, град који сведочи о дугој и богатој заједничкој историји руског и србског народа.

Наше путовање се наставило кроз Донбас, где смо кратко застали у Дебаљцеву, месту где је руска војска 2015. године постигла значајну победу. Донбас, иако и даље на удару конфликта, одише снагом и оптимизмом. У Доњецку смо посетили меморијални комплекс „Алеја анђела“, посвећен деци страдалој у рату, место које изазива дубоке емоције и подсећа на трагичне последице сукоба.

Следећа дестинација био је Мариупољ. Град који је претрпео тешка разарања током борби, данас је у потпуности обновљен. Изграђена је нова савремена болница, ничу нови стамбени блокови, и живот се полако враћа у нормалу, што представља снажан одговор на наративе прозападне пропаганде.

Путујући даље кроз непрегледна поља Херсонске области, стигли смо до Крима. У Севастопољу, граду богате војне историје, посетили смо „Сапун гору“, место где су снаге Црвене армије коначно поразиле немачке окупаторе 1944. године, што је обележено грандиозним меморијалним комплексом.

Јалта је била последња дестинација нашег путовања. Испред споменика руском цару Александру III фотографисао сам се и подсетио на његове речи: „Русија има само два савезника, армију и флоту“. Ова истина као да одјекује у свим крајевима које смо посетили.

Путујући преко Кримског моста назад ка Москви, осетио сам неизбежну сигурност да ово није моја последња посета овим просторима.

Октобар 2024. Игор Стефановић

Извор
Танјуг
„РУСОВ“/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Тројица студената девети дан пешаче до Звечана: Циљ да помогну србској деци јужно од Ибра

Тројица студента која су још 27. априла кренула у хуманитарни марш од Београда до Звечана, полако се ближе крајњој дестинацији. Они су ушли на Косово и Метохију, са циљем...

Како је СССР трговао са Западом „кроз гвоздену завесу“

Обично се сматра да је СССР дуго био изолован иза „гвоздене завесе“ и да је његова економија функционисала независно од остатка света. Стварно стање, међутим, није било баш тако...