BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Како је Русија припојила Средњу Азију?

Како је Русија припојила Средњу Азију?
29.05.2021. год.


Средња Азија је постала арена за „Велику игру” између руске и британске империје. Управо појава Британаца у овом региону умногоме је подстакла Русе на освајање, пише Russia beyond.

1. Средња Азија, која се пружа од казашких степа до Авганистана и од Каспијског мора до граница Кине, била је последња велика територија коју је Руска Империја стекла пред њен пад 1917. године.

2. Русија дуго није желела да се меша у питања средњоазијског региона. Територије на којима се данас налазе Казахстан, Таџикистан, Туркменистан, Киргистан и Узбекистан, биле су жариште нерешивих сукоба. На десетине племена и малих државица бескрајно су крваво ратовали и сурово се обрачунавали. 

3. Највећа државна творевина у Средњој Азији били су Кокандски и Хивински канат (Хорезм), као и Бурхански емират (до 1785. Бухарски канат). Чак и у 18. веку тамо су владали средњовековни феудални односи и цветало је робовласништво.

4. 1714. године цар Петар I упутио је војну експедицију у Хиву, како би проценио снагу својих средњоазијских суседа. Најбоље обучен и технички опремљен одред кнеза Александра Бекович-Черкаског од 6 хиљада војника лако је разбио војску Шергази-кана од 24 хиљаде војника. Тада се хивински владар послужио лукавством и предложио примирје, током којег је извео изненадни напад, потукао и поробио Русе. Кнежеву главу је послао на поклон кану Бухаре.

5. Током 18. века Русија је интензивно освајала казашку степу и приближила се границама средњоазијских држава. Под царску власт добровољно су прешла казашка племена такозваног Млађег и Средњег жуза (савеза), која су код Руса тражила заштиту од напада суседних Џунгара. Старији жуз је, с друге стране, био политички завистан од Коканда.

6. Релативно мирна коегзистенција Русије и средњоазијских држава окончана је средином 19. века. Разлог је била појава новог опасног играча у региону: Велике Британије. Енглези, који су се стационирали у Индостану, интензивно су напредовали ка северу, покушавајући да прошире свој утицај на Авганистан, Бухару, Коканд и Хиву. Када су се у средњоазијским градовима појавиле британске дипломате и тајни агенти британске војске, Русија је одлучила је се припреми за превентивни напад. Средња Азија је постала арена за борбу две империје, која је широко позната као „Велика игра”.

7. Руска експанзија у средњоазијски регион имала је и економске разлоге. Грађански рат у САД који је избио 1861. године довео је до наглог смањења испорука памука у Русију, што се одразило на текстилну индустрију у империји. У таквим условима било је потребно хитно пронаћи алтернативан и стабилан извор ове важне сировине, а то су могли да постану Коканд и Бухара.

8. Средњоазијске земље практично нису имале шансе да се одупру руским армијама. Борбена спремност њихових војника није била на високом нивоу, а ватрено оружје је поседовала само четвртина састава војске. „Регуларна војска у Коканду не постоји”, записао је историчар Владимир Вељаминов-Зернов 50-их година: „Кокандци имају артиљерију; али она је тако лоша да се тешко може назвати тим именом.” 

9. Вишеструка бројчана надмоћ Хивинаца, Бухараца и Кокандаца у сукобу са добро обученом руском војском понекад није играла никакву улогу. 29. јуна 1865. године омањи одред (1.300 војника) генерала Михаила Черњајева освојио је један од највећих и најбогатијих градова Кокандског каната, Ташкент, који је штитио гарнизон од тридесет хиљада противничких војника. Две године касније овај град је постао административни центар Туркестанског генерал-губернаторства, основаног у Средњој Азији.

10. „Необично су изгледале те шачице наших војника, окружене и међусобно раздвојене масом бухарских коњаника, које су напредовале ка положају за који се сматрало да је неосвојив, а држао га је десетоструко моћнији непријатељ”, описао је у својим мемоарима „Освајање Туркменије” будући војни министар империје официр Алексеј Куропаткин освајање бухарског града Амарканда 27. маја 1868. године.

11. 14. јуна 1868. године у бици на Зерабулашким висовима војску емира Музафара од тридесет хиљада војника разбио је одред од две хиљаде војника генерала Константина Кауфмана, што је на крају довело до пораза Бухарског емирата. 1873. године исту судбину је доживео Хивински канат, а три године касније и Кокандски.

12. Једна од најсложенијих операција за руску војску током освајања Средње Азије било је покоравање племена Текинаца, који су настањивали територију данашњег Туркменистана. Само током опсаде и напада на тврђаву Геок-Тепе у јануару 1881. године изгубили су преко хиљаду људи. Притом су у најтежим биткама против Бухараца и Хивинаца губици руске војске били само по неколико десетина људи.

13. Са добровољним прикључењем мервских племена Руској Империји 1884. године и изласком руске војске на границе Авганистана, који се налазио под протекторатом Британије, завршено је освајање Средње Азије. Са доласком нове власти укинуто је ропство и окончани су вишевековни спорови међу локалним становништвом. Међутим, многи делови територије нису постали део империје. Мада веома смањени, Бухарски емират и Хивински канат формално су сачували независност, признајући руски протекторат. То је омогућило руководству земље да спроведе ефикасну контролу над овим регионима, притом не трошећи значајна средства. „Најбољи начелник среза ког имам је Бухарски емир”, говорио је генерал-губернатор Туркестана Константин Кауфман. Тек 1920. године бољшевици су коначно укинули независност ове две државе.

14. Велика Британија, чија је појава у средњоазијском региону умногоме изазвала руску експанзију, беспомоћно је са стране пратила успехе свог геополитичког непријатеља. Лондон, који је 1857-59. доживео масовни устанак Сипаја у Индији, није имао снаге ни ресурсе да уђе у отворени конфликт са Русијом и упућивао је само дипломатске протесте.

15. Мада су Енглези изгубили Средњу Азију, брижљиво су од Руса штитили путеве ка Авганистану и Индији. Када је 1885. године између руске и авганистанске војске дошло до пограничног конфликта на реци Кушка, Велика Британија замало није објавила Русији рат. Током наредних година две стране су више пута седале за преговарачки сто, како би разграничиле сфере утицаја у региону. „Велика игра” између двеју империја завршена је тек потписивањем енглеско-руске конвенције 1907. године, чиме је окончано формирање војнополитичког блока, познатог као Тројна Антанта, који су чиниле Русија, Велика Британија и Француска.

 

Борис Јегоров, Russia beyond



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © Александр Орловскиј / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Најстарија улица у Москви, лустер, претопљен од црквеног сребра које су украли Французи, вековима недоступне древне фреске. Упознајте се са необичним појединостима скривеним од очију знатижељних посетилаца.


Тако мало се зна о Рјурику, зачетнику руске династије Рјуриковича, да се још дискутује о томе да ли је он био реална историјска личност.

Пре 34 године изнад Балтика се догодио инцидент који је могао бити катастрофалан по ратно ваздухопловство САД. На америчком стратешком извиђачком авиону Lockheed SR-71 Blackbird отказао је мотор и...


Овде издвајамо најпривлачније стамбене зграде главног града Русије. У којој од њих бисте волели да живите? Небодер на Котељническом кеју 

Америчка амбасада у Софији извинила се због случајног упада коју су амерички војници извели у бугарској фабрици за биогориво раније овог месеца. Упад се догодио током војне вежбе НАТО-а. ...


Оне су ловиле некадашње царске генерале, врбовале нацисте на високим положајима и крале нуклеарне тајне САД и Велике Британије. Надежда Плевицка


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Напредна ЕУ, застала Белорусија

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА