Покушај киднаповања факултета (VI)

Познато је да се углавном киднапују људи. Ови или они, овакви или онакви, богати или познати, дужници или повериоци. Киднапери киднапују људе, а до скоро није било познато киднаповање институције. Та граница је померена пре неколико година на Православном богословском факултету у Београду када је група професора покушала да киднапује овај факултет. Киднаперска криза је трајала неколико година и – пропала је!

Хронично повређени, умировљени, а на дубровачкој парохији још увек добро убировљени свештеник Владан Перишић се недавно одважио да крене у још један покушај „спасавања“ Богословског факултета и то од Српске Православне Цркве, коју је назвао „противприродном блудницом“. Преко „Радара“ је испљувао сопствени факултет и све факултетске наставнике, сараднике и службенике. А то су му, колико до јуче, биле колеге! На сву срећу, више нису!

Знано буди, Србска Православна Црква је оснивач Богословског факултета као црквене високошколске богословске установе и зато овај факултет има посебан (Перишић каже „повлашћен“) статус на Универзитету у Београду. Дакле, Богословски факултет нема исти статус као, рецимо, Правни, Економски, Филолошки, Филозофски или неки други факултет Универзитета у Београду. Држава Србија, и то она која је, по Перишићу, „до сржи корумпирана“, јесте оснивач осталих факултета у оквиру Универзитета у Београду, али не и Богословског факултета.

Посебан статус Богословског факултета на Универзитету у Београду се огледа и у томе што за њега, за разлику од других факултета, истовремено важе и црквена и државна правила. Е, то су Перишић и братија му покушали да сруше у време док су харали овом високошколском црквеном установом.

Иако Перишић све то добро зна, у „Радару“ неистинито тврди да је Богословски факултет основала држава желећи да Српску Цркву прикаже као некаквог уљеза на факултету!!! Даље, тврди да факултет финансира држава за коју каже да ће морати да дâ одговор „кад је једном будемо имали“!?! Значи, по Перишићу, држава Србија данас не постоји, јер је немамо. Па, како онда држава коју, по Перишићу, „немамо“ финансира Богословски факултет који имамо?

Перишић неистинито тврди да Богословским факултетом управља Србска Православна Црква као „недржавна институција“. Претходни догађаји у Србији су показали да држава уопште не управља факултетима Универзитета у Београду, као ни осталим факултетима и универзитетима у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, чији је оснивач. Перишићева тврдња је у супротности и за Законом о високом образовању.

Али, Перишића то не обавезује када брутално обмањује јавност са циљем да што више обрука Српску Цркву. Богословским факултетом управљају, на исти начин као и у Перишићево време, надлежни факултетски органи у складу са важећим државним и црквеним прописима.

Једном речју, добро позната екипа је покушала да, у току киднаповања, поништи историјска и важећа права Српске Православне Цркве на Богословском факултету са циљем да га у потпуности секуларизује и да он нестане као Православни богословски факултет и постане Секуларни религиолошки факултет.

Богу хвала захваљујући мудрим и законитим одлукама Светог Архијерејског Синода, Патријарха србског Иринеја и наставникâ факултета, у томе нису успели. А скоро да су стигли до краја пре неку годину. Но, не дадоше Бог и Свети Сава да се од Српске Цркве отме ова важна установа која, пре свега, служи за сведочење и проучавање православне вере и за припрему будућих свештеника, монаха, монахиња, вероучитеља и других црквених делатника.

И дан данас се у Ректорату Универзитета у Београду препричава како је свештеник Владан Перишић, без знања и одобрења факултетске управе, својевремено обијао прагове ректората како би испословао да се на Богословском факултету укине благослов Светог Архијерејског Синода за избор у наставничка звања и благослов надлежних архијереја кандидатима за упис на студије! Нема универзитетске канцеларије у коју није рупио, закључно са канцеларијом универзитетског омбудсмана, захтевајући да се на Богословском факултету укине институт црквеног благослова, како би се факултет киднаповао и отео од Српске Цркве.

Службеници Универзитета су се нашли у чуду када их је тим поводом посећивао Перишић. Слика је била ирационална – бануо је свештеник Владан Перишић, дубоко професорски замишљен, забринут и филозофски наднет над, наводно од Цркве „угроженом“, будућношћу факултета који школује будуће свештенике.

Перишић се спремио и за ову „битку“. Опасао се широким монашким каишем са копчом Христовог распећа на Голготи, оденуо расом са дугим рукавима, ставио црну чојану камилавку на главу, а на груди је ставио напрсни Часни Крст. Људи су се најпре обрадовали кад су видели свештеника и професора, јер су мислили да ће чути коју паметну и духовну реч о вечном животу и спасењу. А свештеник Владан Перишић дошао да се бори против Српске Цркве на Богословском факултету и да за то злоумље тражи подршку ректората Универзитета!?!

Перишићеви саговорници у ректорату су очекивали да ће се свештеник, који треба да благосиља, борити за очување улоге Цркве и још конкретније законско регулисање института благослова Цркве на Богословском факултету. Међутим, Перишић је тражио супротно – да се Богословски факултет суштински и правно одвоји од Српске Цркве која га је основала и да будеукинут институт благослова Српске Цркве! Уз то, Перишић је сваки пут, кад год му је лично требало, тражио и добио благослов Цркве! Људи су се у чуду питали је ли ђаво (по Басари) или су мађије!

Перишић, после свих изгубљених битака против Српске Цркве и Богословског факултета, наставља да ратује против Цркве и Богословског факултета преко „Радара“. Ратује „у име свих“ после састанка који је овековечен фотографијом из летње баште скупоценог дубровачког ресторана „Доместико“. Ратује и у име оних који су оправдано одсуствовали са тог радног ручка.

Тврди Перишић да Богословски факултет „не разуме природу Универзитета“. По Перишићу, на Богословском факултету нико, наравно осим Перишића, не разуме природу Универзитета. Само он! И нико други! Следује га тужна мањина која је, због неиспуњавања академских услова, отишла и још неки који ће, вероватно, ускоро отићи са факултета, јер не могу да поднесу православну веру и било какву везу Српске Цркве са факултетом.

Јасно је да Перишићу није јасно шта је Богословски факултет. Није ни чудо, јер је јасно и то да му, после скоро четири деценије свештеничке службе, није јасно ни шта је Црква. Природу Универзитета, по Перишићу, не разумеју декан, продекани и секретар факултета. Не разумеју, закључујемо тумачећи ове Перишићеве небулозе, ни наставници, асистенти и сарадници на факултету.

Природу Универзитета, да наставимо, не разумеју ни студенти које би Перишић да гурне у рат против Српске Цркве. Штета је што то важно питање, по Перишићу, никако не схватају ни службеници и хигијеничари, јер су и они део факултета. Нико на факултету о томе ништа и нико не разуме природу Универзитета осим Перишића!?!

Изгледа да сви наставници, асистенти, сарадници, особље и студенти имају проблем и са оријентацијом, јер они они, каже Перишић, не знају да су на факултету и Универзитету него мисле да су на „проширеној средњошколској богословији“. Каже Перишић да „огромна већина њих не схвата саму бит те институције“, а најгори су, по Перишићу, они који „евентуално и схватају“! Шта ћемо са њима?

Вреди знати да су скоро сви садашњи наставници, асистенти и сарадници на факултету изабрани у време док је Перишић са својом малобројном дружином ведрио и облачио по факултету. И сада Перишић преко „Радара“ дрско вређа људско и академско достојанство својих дојучерашњих колега.

Перишић тврди да је „Универзитет слободна заједница истраживача – професора и студената“. Ко брани и ко је бранио професорима и студентима да буду слободни истраживачи? Сабор, Синод, Патријарх србски, надлежни епископи? Наравно, нико од поменутих и то Перишић зна, али сматра да су му у војевању против Цркве дозвољена сва средства, а највише она најпрљавија.

Наставни и научни делатници знају да се резултати научних истраживања објављују у научним часописима, зборницима радова са научних скупова, научним монографија и другим научним публикацијама и никако не смеју бити у функцији партијске, политичке и идеолошке кампање. Али, шта је за то брига Владана Перишића!

Прерачунао се и преиграо свештеник Владан Перишић. После покушаја киднаповања Факултета са намером да институционално и законски буде одузет од Српске Цркве сада га, злоупотребом студената и тзв. пленума, пљује преко „Радара“.

(Наставиће се)

 У.С.

извор: сунчаник