BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РТ: После мораторијума: Шта је познато о могућем повлачењу признања независности Косова од стране више земаља

РТ: После мораторијума: Шта је познато о могућем повлачењу признања независности Косова од стране више земаља
03.08.2021. год.

Десет земаља у Африци и на Блиском истоку намеравају да повуку признање независности Косова, пренело је србско издање "Политика", позивајући се на своје изворе. Како се наводи, називи држава још нису обелодањени тако да САД неће покушати да врше притисак на њих. Међутим, напомиње се да су Београду већ дате гаранције за предузимање таквог корака ако Косово поново покрене питање свог признања на међународном нивоу након завршетка годишњег мораторијума на кампању Приштине за признавање независности и лобирање Београда за повлачење признања. Споразум истиче у септембру ове године.


Истовремено, Министарство спољних послова Србије је нагласило да се власти и даље придржавају својих обавеза према овом споразуму.


„Вашингтонским споразумом успостављен је споразум да Београд неће водити кампању за повлачење признања, а Приштина  заузврат, неће аплицирати за чланство у међународним организацијама и водити нову кампању за признање. Испуњавамо своје обавезе и придржаваћемо их се“, рекао је министар спољних послова Србије, Никола Селаковић.


Међутим, приметио је да, ако Приштина прекрши мораторијум, Београд "зна шта треба да уради".

Изјаву министра спољних послова подржао је и његов заменик Немања Старовић. У интервјуу за РТ, приметио је да је Београд спреман на све кораке Приштине, укључујући кршење Вашингтонског споразума.

„Могу да потврдим да у државном врху Србије нема наивности која би нас учинила неспремним за адекватан одговор на кршење Вашингтонског споразума од стране Приштине“, рекао је Старовић.

Рекао је и да постоје земље које желе да преиспитају своју одлуку о Косову без утицаја Београда.

Годишњи "одмор"

Подсетимо, мораторијум је био једна од тачака споразума које су србски лидер Александар Вучић и тадашњи премијер делимично признатог Косова Авдулаh Хоти потписали 4. септембра 2020. године у Вашингтону уз посредовање тадашњег председника САД-а Доналда Трампа. Истовремено, како је нагласио Вучић, србско руководство и косовски Албанци потписали су одвојене билатералне споразуме са Сједињеним Државама. Према томе, рекао је он, Косово није признато као субјекат међународног права.

„Потписали смо билатерални споразум са Сједињеним Државама, важно је да то није трилатерални споразум. Дакле, споразум не признаје Косово као субјекат међународног права”, цитира ТАСС председника Србије.

Према Старовићу, Србија је имала користи од овог мораторијума, будући да су стални сукоби са представницима самопроглашене републике и њеним покровитељима на међународној сцени "били терет за српску дипломатију и отежавали спровођење укупних спољнополитичких циљева Србије".

„С тим у вези ... нека врста годишњег одмора била нам је јако корисна. Намера мораторијума је била да донекле стиша атмосферу како би се створио амбијент за дијалог о меритуму Београда и Приштине, чему је наша страна апсолутно посвећена и не види другу алтернативу“, рекао је заменик министра за РТ.

Он је такође нагласио да би Београд био спреман да продужи овај период ако процес решавања односа са Приштином крене у позитивном смеру.

„Међутим, последњих месеци читава међународна заједница постала је убеђена да Приштина чак нема намеру да спроведе ниједну од својих обавеза наведених у Бриселском споразуму из 2013. године. Нити ће испунити споразуме закључене у Белој кући пре мање од годину дана“, додао је Старовић.

У међувремену, Михаил Лобанов, ванредни професор на Ломоносову, изразио је мишљење да би учинак ових десет земаља био веома користан за Србију, јер би се то могло протумачити као велика победа Београда.

"Сада је за Србију корисно што би десет земаља истовремено повукло признање Косова, што би био успех који се може упоредити са ефектом експлозије бомбе на Балкану, укључујући и то што неће проћи незапажено код ЕУ", објаснио је Лобанов у интервју за РТ.

Он је такође предложио да Србија схвати нереалност ступања у контакт са актуелним руководством Косова, које заузима прилично агресиван и категоричан став у преговорима. Стога овакве поруке о намерама низа земаља „могу бити нека врста одговора на клизање процеса“.
 
Подсетимо, Београд и Приштина преговарају о постизању мира од 2013. године. Међутим, 2018. године су прекинути преговори због погоршања ситуације у региону. Тада су косовске власти увеле трговинске даџбине против Србије по стопи од 100%. На то је Александар Вучић рекао да Београд нема намеру да преговара у таквим условима. Међутим, у јулу 2020. преговори између србских власти и косовских Албанаца настављени су посредством Европске уније. Како је известио шеф европске дипломатије Жозеп Борељ, Брисел се залаже за потписивање свеобухватног коначног правног обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине.

Лажни почетак

Како напомиње "Политика", косовски председник Вјоса Османи посетила је Токио у оквиру Олимпијаде, где се састала са тамошњим премијером Јошихидеом Сугом. Она је назвала Јапан стратешким партнером и затражила да подржи Приштину у њеним захтевима за чланство у међународним организацијама и стицање новог признања.
 
Раније је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган издао саопштење да ће тражити признање Косова на међународном нивоу. Конкретно, према његовим речима, намерава да разговара о овом питању са америчким председником Џоом Бајденом на Генералној скупштини УН-а.
 
„Радимо напорно како бисмо осигурали да у свету има више земаља које признају Косово. У овој фази морамо поново размотрити ова питања на састанцима са Бајденом на маргинама Генералне скупштине УН-а ове године. Желели бисмо заједно тражити признање Косова и понудићемо му ову опцију”, рекао је Ердоган.

Као одговор на то, Александар Вучић је подсетио да је немогуће давати било какве изјаве о статусу Приштине до септембра, наглашавајући да ће покушати да утиче на свог турског колегу и његове погледе на самопроглашену републику.
 
„Покушаћу да разговарам с њим. До 1. септембра морамо се суздржати од покушаја убеђивања (земаља да повуку признање Косова), али ако почну пре тог времена ... Турска је велесила, Ердоган је велики лидер, ја сам мали и безначајан, али Србија није тако мала да не покуша да то спречи”, рекао је Вучић.
 
Немања Старовић је нагласио да је Србија у протеклих неколико година успела да убеди 18 држава да преиспитају своју одлуку да признају једнострано проглашену независност Косова.
 
„Тако је укупан број држава које признају илегално отцепљење наше јужне покрајине смањен на мање од половине укупног броја чланица УН. Истовремено смо успели да спречимо покушаје такозване републике Косово да се придружи бројним међународним организацијама, попут УНЕСКО-а и Интерпола ”, рекао је заменик министра спољних послова Србије у разговору за РТ.
 
Истовремено, Милован Дрецун, посланик из владајуће Српске напредне странке, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију, признао је да на страни Приштине постоје прилично јаки међународни играчи, укључујући САД и Турску.

"Очекујемо јаку кампању из Приштине, која наравно, сама по себи не може ништа учинити, али ће имати врло снажну подршку бројних западних земаља које ће покушати осигурати њено напредовање на међународној сцени", рекао је Дрецун за РТ.
 
Међутим, нагласио је, Србија такође има снажну подршку за своје интересе из Русије и Кине.
 
Истог мишљења је и Георгиј Енгелхарт, истраживач Института за славистику Руске академије наука.
 
"Недавно је Србија, уз подршку Русије, водила одређену политичку кампању против Косова и постигла низ успеха, што изазива велику нервозу и у Приштини и у Вашингтону", објаснио је он у интервјуу за РТ.

Сами себи непријатељи

У међувремену, стручњаци се слажу да Косово сада није у тако повољној позицији да брани своје захтеве за независношћу као раније. Кажу да је то на много начина резултат необуздане политике новог косовског премијера, Аљбина Куртија.
 
„Приштина спроводи веома агресивну кампању нетрпељивости према србском народу који живи на Косову и Метохији. Одбацују и све иницијативе које Србија предлаже за приближавање у оквиру економске сарадње земаља региона“, објаснио је Дрецун у разговору за РТ.
 
"Посебно је Курти непријатељски расположен према иницијативи `Отворени Балкан`."
 
„Дакле, све намере Приштине су јасне: да води политику чији је циљ стварање још веће напетости, изазивање сукоба и дестабилизације не само у односу на Космет и Београд, већ и уопште, унутар целог региона“, рекао је Дрецун.
 
Заузврат, Немања Старовић је нагласио да Аљбин Курти, још жешће од својих претходника, одбацује сваку идеју компромиса.
 
„Одбијањем имплементације претходно потписаних споразума он потпуно обесмишљава читав процес дијалога. Иако се такви ставови Куртија суочавају с критикама из већине главних градова политичког Запада, у овом тренутку не постоје назнаке да ће конкретне мере уследити на ионако благу, реторичку осуду“, рекао је Старовић.
 
У таквим околностима, додао је он, у Београду расте забринутост због могућих једностраних мера Приштине које би угрозиле безбедност Срба на Косову и Метохији.
 
Страхове заменика министра Михаил Лобанов је назвао оправданим. Према његовим речима, понашање садашњих власти на Косову сведочи о немогућности вођења било каквих преговора са њима.
 
„За разлику од претходног косовског руководства, које је ишло на споразуме и преговоре са Београдом, садашње демонстративно не ступа у контакт, покушава да испровоцира руководство Србије, да га разбесни. У таквој ситуацији нема потребе говорити о конструктивном плану преговора”, резимирао је експерт.

Извор: РТ, Полина Духанова, Сергей Белоус, Анастасия Медведева


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © AFP / Armend Nimani / RT/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Босански рат 1992-1995 постао је еклатантан случај фалсификовања историје и приписивања кривице за међунационалне сукобе на један народ - Србе

Када се помене грађански рат у Босни и Херцеговини (БиХ) 1992-1995, када су се у бившој југословенској републици водиле крваве битке, у машти такозване светске заједнице, цртају се слике...


Од 17. до 19. септембра, Руси ће на биралиштима изабрати 450 посланика који ће их представљати наредних пет година. Уочи гласања, РТ ће представити странке за које је највероватније...

С обзиром да глобални арсенал нуклеарног оружја расте, а земље надограђују своје бојеве главе и ракете, постоји готово невиђена потреба за деескалацијом тензија и спречавањем атомског армагедона, рекао је...


Годишњица окончања НАТО агресије на Републику Српску


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Истакнимо српске заставе

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА