Румунија одржава други круг поновљених председничких избора
Бирачи у Румунији поново су изашли на биралишта у недељу, 18. маја, на други круг председничких избора који су поновљени након што је Уставни суд поништио прошлогодишње гласање. У другом кругу су се нашли Ђорђе Симион, критичар Брисела коме је забрањен улазак у Украјину, и Николс Дан, проевропски градоначелник престонице Букурешта.
Око 19.000 бирачких места отворено је широм Румуније за други круг избора. Гласање је почело у 7 часова по локалном времену и трајаће до 21 час, када се очекују први резултати излазних анкета.
Џорџ Симион, лидер партије Алијанса за уједињење Румуна (AUR), освојио је највише гласова у првом кругу почетком овог месеца – 40,96% – скоро 20 процентних поена испред Николса Дана, који је заузео друго место. Међутим, недавне анкете показују знатно теснију трку – једна показује изједначење, а друга предност Дану.
Николс Дан, који се кандидује као независни кандидат, по струци је математичар школован на Сорбони, а у политику је ушао после година активизма. Обећао је борбу против корупције, смањење економских неједнакости и чврсте везе са ЕУ и НАТО-ом. Такође тврди да је подршка Украјини од виталног значаја за безбедност Румуније.
Симион се противи бирократији ЕУ и политикама које намеће Брисел, које назива делом „похлепног и корумпираног мехура“. Подржава идеју „Европе суверених нација“ и позиционира се као бранилац „традиционалних вредности“ супротстављених „глобалистичким идеологијама“. Пориче да је антиевропски настројен, а своју партију описује као „еврореалистичку, а не евроскептичну“, према наводима портала Политико.
Иако пориче да је проруски оријентисан, Симион се противи слању оружја Украјини и позива на преговарачко решење сукоба између Москве и Кијева. Такође је похвалио америчког председника Доналда Трампа, назвавши га „симболом слободе“, и изјавио да би поништио „антиамерички заокрет Европе“.
Ови избори уследили су након поништавања претходног гласања у коме је независни десничарски кандидат Калин Ђорђеску водио у првом кругу са 23% гласова. Уставни суд Румуније је поништио резултате због изборних неправилности и оптужби за страно мешање, укључујући кампање на ТикТоку и сумње на руске „хибридне“ утицаје. Москва је демантовала било какво учешће.
Ђорђеску је касније избачен из трке одлуком Централне изборне комисије (BEC), која је навела његове наводне „антидемократске“ и „екстремистичке“ ставове и процедуралне прекршаје. Суд је подржао ову одлуку.
Симион је јавно подржао Ђорђескуа, а у недељу је с њим дошао на бирачко место. Раније је изјавио да би га, уколико победи, могао именовати за премијера.
Уочи гласања, Симион је тврдио да се у Молдавији, где гласа велики број румунских држављана, дешава манипулација бирачима. Такође је деактивирао своје налоге на ТикТоку и Фејсбуку, наводећи да поштује правила изборне тишине.
Након Симионовог успеха у првом кругу, премијер Марчел Чолаку је поднео оставку и најавио повлачење Социјалдемократске партије из владајуће коалиције, уз образложење да тај блок више нема политички легитимитет. PSD је саопштио да неће подржати ниједног кандидата у другом кругу.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: AP Photo / Andreea Alexandru/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Савет безбедности УН је 11. јуна расправљао о извештају Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале. Доносимо цео текст изузетно оштрог иступања сталног представника Руске Федерације Василија Небензје на тој...
Вашингтон је унапред знао за „превентивни“ напад Западног Јерусалима на Иран, али није био војно укључен, изјавио је председник.
Блок под вођством САД настоји да ограничи трвења између Вашингтона и осталих чланица, наводи медиј
Федералне агенције су, према извештају, анализирале посетиоце са истока Европе који су долазили на поседе технолошког милијардера због могућег „утицаја“
Званичник Беле куће задужен за питања границе, Том Хоуман, предложио је подизање оптужнице против Гевина Њусома због покушаја ометања рада имиграционих агената.
Последњих месеци, Руте у својим изјавама стално указује на такозване претње Русије и Кине, позивајући државе алијансе да вишеструко повећају издатке за милитаризацију на рачун социјалних издатака
Остале новости из рубрике »