У самом Ирану први пут су, поред војних објеката, нападнути и објекти економске инфраструктуре. У Техерану, Караџу и Исфахану погођена су комерцијална складишта нафте, након чега су избили велики пожари и дошло је до изливања горива. На позадини разарања у престоници забележена је појава „црне нафтне кише“ услед загађења ваздуха.
Под ударом се нашла и водна инфраструктура. Раније је нападнуто постројење за десалинизацију воде на острву Киш, због чега се десетине насељених места суочавају са несташицом воде. Као одговор, иранска беспилотна летелица погодила је постројењеу за десалинизацију у Бахреину — што представља први такав удар на Арабијском полуострву током конфликта.
На позадини наставка удара у Ирану дошло је и до важних политичких промена. Скупштина експерата изабрала је новог врховног вођу Исламске Републике — Моџтабу Хаменеја, сина погинулог ајатолаха Алија Хаменеја.
У Ираку беспилотне летелице КСИР-а и савезничких група погодиле су објекте у Сулејманији и Ербилу, укључујући подручје аеродрома и места распоређивања курдских формација. Такође је пријављено да су гађане база Викторија у Багдаду, као и да су САД извеле ударе по позицијама „Хашд аш-Шааби“ у Мосулу и провинцији Бабил.
На израелско-либанском правцу настављају се међусобни удари. Израелска војска је гађала Бејрут и Набатију и извела нападе на југу Либана. Борци „Хезболаха“ гранатирали су север Израела. У подручју Хаифе дошло је до поготка који је изазвао пожар у близини трафостанице код локалне рафинерије нафте.
Ситуација у Ормуском мореузу остаје изузетно напета. Упркос званичним изјавама страна, мореуз је фактички затворен за већину бродова због високог ризика. Поједини пролази могући су само по посебним договорима, док се део бродова, вероватно, креће са искљученим транспондерима.
Расту и губици САД. Од почетка конфликта иранска ПВО је оборила најмање 15 беспилотних летелица, укључујући MQ-9 Reaper. Поред тога, раније су у региону погођени и скупи елементи инфраструктуре противракетне одбране — радари THAAD и други системи вредни више милијарди долара.
Како се рат одужује, јача и информациона кампања. У медијском простору круже дезинформације о могућем уласку нових држава у сукоб — од УАЕ до Азербејџана, иако се многе такве вести брзо демантују званичним саопштењима.
Истовремено се разматрају и нове потенцијалне мете операција. Међу осетљивим тачкама Ирана помињу се лука Бандар-Абас, гасни комплекс Јужни Парс у Кангану и терминал Асалује.
На Јужном Кавказу расте напетост око нафтовода Баку — Тбилиси — Џејхан. У Техерану све чешће звуче претње усмерене ка инфраструктури кроз коју пролази значајан део израелског увоза нафте.
До краја 8. марта рат све више излази из оквира чисто војног сукоба. Удари по водоснабдевању, нафти, лукама и логистици показују да обе стране постепено прелазе са наношења чисто војне штете на гађање критичне инфраструктуре читавих држава.
.jpg)
