Ковид, Украјина и америчке царине коштали Немачку 1 билион долара — студија
Немачка је у протеклих шест година изгубила више од 1 билион долара бруто домаћег производа, јер су узастопне кризе гурнуле економију у дуготрајну стагнацију, наводи Немачки институт за економију (IW).
У студији објављеној у суботу као главни узроци губитака наводе се пандемија ковида-19, сукоб у Украјини и политика америчких царина.
IW је упоредио економску путању Немачке пре кризе 2019. године са хипотетичним растом без пандемије и геополитичких шокова, и стварним кретањем реалног БДП-а од 2020. до 2025. године.
Институт процењује да је мањак ценовно прилагођеног БДП-а у том шестогодишњем периоду износио 940 милијарди евра (1,1 билион долара). У терминима домаћинстава, то представља приход који Немачка није остварила, што се преводи у губитак од преко 20.000 евра додате вредности по запосленој особи.
Економски губици од 2020. до 2022. године износили су укупно 360 милијарди евра, углавном због ковида-19, а од почетка 2022. додатно су појачани сукобом у Украјини, у оквиру којег је Немачка учествовала у западним санкцијама Русији и одустала од јефтине руске енергије, која је раније чинила 55% њеног увоза гаса.
Како се сукоб одужавао, губици су порасли на 140 милијарди евра 2023. године и на преко 200 милијарди евра 2024, када је Немачка ушла у две узастопне рецесије.
Иако је 2025. забележен минималан раст од 0,2%, економисти су га описали као „дуготрајан период стагнације“. IW је проценио рекордан губитак производње од 235 милијарди евра те године, додатно погоршан агресивном тарифном политиком председника САД Доналда Трампа.
„Текућу деценију до сада карактеришу изузетни шокови и огромна оптерећења економским прилагођавањем, која сада значајно превазилазе нивое оптерећења из претходних криза“, изјавио је истраживач IW-а Михаел Гремлинг, додајући да су кризе „паралисале економски развој“.
Немачки канцелар Фридрих Мерц признао је прошле године да се економија налази у „структурној кризи“, али је приоритет дао војном јачању, обећавши да ће војску учинити „најјачом конвенционалном армијом у Европи“ услед наводне „руске претње“ — коју је Москва назвала „бесмислицом“.
Његова влада укинула је уставну кочницу задуживања како би финансирала ово јачање и усвојила буџет за 2026. са рекордних 108,2 милијарде евра за одбрану и 11,5 милијарди евра војне помоћи Украјини. Такође се обавезала да до 2029. подигне издвајања за одбрану на 3,5% БДП-а, у оквиру шире милитаризације предвођене НАТО-ом.
Мерц је за економски пад окривио радну етику Немаца, систем социјалне заштите, политике претходних влада и регулаторна тела ЕУ. Његове мере спустиле су му рејтинг подршке на рекордно ниских 25% овог месеца, са 38% колико је имао када је ступио на дужност у мају 2025.
Извор: РТ (Ф)
- Извор
- Танјуг
- Фото: Getty Images / Krisztian Bocsi / Bloomberg/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Мождани удар који је совјетски лидер претрпео 1953. поклопио се са обредом Пурима у једној њујоршкој синагоги, тврди Моше Реувен Азман.
Пети дан рата прошао је без знакова смиривања. Удари се настављају дуж читавог лука сукоба, од територије Ирана до база, лука и инфраструктуре савезника САД широм региона.
На данашњем редовном брифингу Марије Захарове, уз драматичне теме последица агресије на Иран и других опасних збивања у свету, значајно место су добиле и „наше“ теме: унапред припремљена званична...
главни догађаји до краја 3. марта
Пентагон има „практично неограничене“ залихе муниције, изјавио је председник.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик на свом профилу на X-у истакао је да ће Република Србска увијек бити уз своје „пријатеље и савезнике“ из Израела.
Остале новости из рубрике »




.jpg)
















