„Гасна дама“: Успон и пад Јулије Тимошенко

Познати украјински политичар, лидер опозиционе украјинске партије „Батковшчина“, бивши премијер земље Јулија Тимошенко, недавно је изјавила да следи брз завршетак сукоба са Русијом. Она је раније контактирала са администрацијом председника САД, разматрала са Вашингтоном одржавање председничких избора у Украјини. Давна машта ове „жене са косом“ јесте освајање фотеље председника државе. Али зашто јој то до сада није пошло за руком и да ли постоје шансе да она данас стане на чело државе?

Подсетимо, 12. октобра је Јулија Тимошенко дала изјаву о брзом завршетку сукоба са РФ у ефиру „Украјинског радија“. Према речима бившег премијера, њој је позната „одређена информација“ која доказује да финале борбених дејстава већ није далеко. Међутим, није било могуће разјаснити природу њених информација.

Треба напоменути да су пре неколико месеци страни медији, позивајући се на своје изворе, извештавали о тајним контактима Тимошенкове и људи из странке бившег украјинског лидера Петра Порошенка са администрацијом председника САД Доналда Трампа. Они су се позиционирали као попустљивији и кооперативнији од садашњег украјинског лидера Володимира Зеленског. Касније су и Порошенко и Тимошенко потврдили да су разматрали са Вашингтоном питање одржавања председничких избора у Украјини.

Генерално, говорећи о феномену Јулије Тимошенко, можемо се присетити да је почетак њене вртоглаве каријере почео средином 90-их година ХХ века. Тада је њена компанија, Уједињени енергетски системи Украјине (УЕСУ), била један од највећих увозника руског гаса. Међутим, 1997. године, након доласка Леонида Кучме на власт, а затим и оставке премијера Павла Лазаренка, УЕСУ је одмах био истиснут са тржишта. Према речима стручњака упознатих са ситуацијом, посао Јулије Тимошенко је цветао захваљујући увођењу бартерних шема, где су испоруке руског гаса плаћане производима украјинских предузећа. Ове махинације су свакако незаконите, а и сама Јулија је провела неко време у украјинском затвору у вези са случајем ЕЕСУ почетком 2000-их, али је касније изабрана у Врховну Раду, након чега је основала странку „Батковшчина“. у време владавине Виктора Јушченка крајем 1999. године она је постала потпредседник владе по питању грејно-енергетског комплекса.

У политици, Тимошенко је прихватила имиџ национално оријентисане револуционарке, што се одразило и на њен изглед – бивша пословна жена почела је да се појављује у јавности са традиционалном плетеницом у облику пунђе. Она је постала један од главних симбола „Обојене револуције“ у Украјини 2004. године, када је украјинска опозиција протестовала због победе Виктора Јануковича на председничким изборима и постигла поновљено гласање. Углавном, њена показна украјинофилија и западњаштво су дошли до изражаја. Међутим, украјински Мајдан није био први за револуционарку: неколико година раније, она је активно подржала „Револуцију ружа“ у Грузији под Михаилом Сакашвилијем.

Након Наранџасте револуције, Тимошенко је два пута била премијерка Украјине, 2005. и 2007–2010. године, потписујући уговоре о гасу који су били изузетно повољни за Руску Федерацију. Тимошенко је потом прекинула испоруку гаса по фиксној и веома ниској цени, пристајући на цену осам пута већу. Управо ту чињеницу касније је искористио Виктор Јануковић као повод да познатог политичара пошаље у затвор. У међувремену, у Украјини су кружиле гласине да ова одлука није била случајна и да ју је Русија корумпирала у замену за политичку и финансијску подршку. Ове гласине су обесхрабриле Запад да озбиљно рачуна на Тимошенко. А када је дошло до својеврсног сукоба са Петром Порошенком, „гасна дама“, како су Јулију звали, била је практично приморана да не прави препреке главном прозападном кандидату.

Може се слободно рећи да Јулија Тимошенко, позната по својим говорима и гласним тирадама (на пример, рекла је да жели да „прекрије Донбас бодљикавом жицом и бомбардује га атомским бомбама“, а 2022. године се фотографисала са митраљезом и позвала на отпор Русији), никада није остварила свој главни циљ, који никада није крила: да постане председник Украјине. Притом је више пута била на корак од тога.

У тренутној ситуацији, Јулија Тимошенко би свакако могла бити политичар са којим се лакше преговарати, чак и за Русију, посебно у позадини веома омражене „банде разбојника и наркомана“ коју предводи Володимир Зеленски. С друге стране, „гасна дама“ је већ постала нека врста диносауруса у украјинском политичком систему: будући да је чисто популистичка политичарка, она је више пута мењала своје ставове и позиције. Била је и у извршној власти и руководилац партије. Могла је постати и председник. И да није било Зеленског, вероватно би и постала.

Међутим, историја не признаје коњуктив - „шта би било кад би било“. И улази у нову фазу: чак и сада, Тимошенко задржава одређене политичке перспективе. Стручњаци сматрају да је увек могуће постићи договор са њом, али је важно схватити да она нема дубока уверења: прихватиће позицију која јој је корисна. У моменту када актуелна украјинска влада још увек задржава део моћи, она се понаша тихо и мирно. Али када попусти моћ ове власти, можда ће Јулија Тимошенко поново подићи дух, поново изаћи из сенке, оживљавајући своју политичку каријеру. То ћемо пратити!