Миша Вацић: Србија мора да верује у себе – време је да се вратимо националном поносу

Миша Вацић, један од вођа “Партије Србских Националиста“, већ годинама важи за једног од најдоследнијих бораца за очување националних интереса. Његови ставови су често оштри, али јасни и без калкулација. Са Вацићем смо разговарали о данашњем положају Србије, младима, националном јединству и борби за достојанство народа.

– Господине Вацићу, већ дуго сте активни у јавном и политичком животу. Шта је суштина ваше борбе за Србију?

– Моја борба није лична, већ народна. Суштина је у томе да Србија поново почне да верује у себе. Ми као народ имамо снагу, памет и традицију да будемо водиља на Балкану, али нам је деценијама наметан осећај кривице. Време је да се тога ослободимо и да поново кажемо – поносни смо што смо Срби, и не стидимо се тога.

– Често говорите о „србском интересу“. Како га дефинишете у савременом контексту?

– Србски интерес је сачувати државу, народ и породицу. То није празна парола. То значи да морамо да чувамо Косово и Метохију као темељ наше духовности, да подржимо домаћу привреду, и да спречимо одлазак младих. Ако Србија изгуби своју децу, онда смо изгубили све. Зато је моја мисија усмерена ка томе да се људи осете сигурно и поносно у својој земљи.

– Како гледате на однос младих према политици и националним питањима?

– Млади су гладни истине и правде, али им је друштво понудило само површност и разочарање. Мој циљ је да им покажем да политика није прљава ако је води човек са срцем. Ако се боримо искрено за народ, млади ће то препознати. Србији треба нова генерација која неће чекати да неко други решава њене проблеме.

– У јавности вас често описују као човека оштрих ставова. Да ли мислите да је то предност или терет?

– У времену лицемерја, искреност је највећа врлина. Ја говорим оно што многи мисле, али се не усуђују да кажу. Не интересују ме етикете. Важно је да свако моје дело буде у корист народа. Историја памти оне који су били доследни, не оне који су ћутали.

– Где видите Србију у наредних десет година?

– Видим је као земљу која стоји усправно, економски стабилну и духовно снажну. Земљу која не моли, него сарађује. Србија може бити центар балканске стабилности ако сачува свој идентитет и не дозволи да јој други пишу будућност. То је моја визија – Србија која не клечи, већ корача поносно.

– И за крај, ваша порука грађанима Србије?

– Не дозволите да вас убеде да је све изгубљено. Није. Имамо веру, снагу и корене дубље од било које кризе. Ако верујемо у себе и ако се држимо заједно, Србија ће увек побеђивати.