Уколико би Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности био би то пропис против србског језика, јер се његовим одредбама врши насиље над нашим језиком.
Он је у супротности са Уставом Србије и Законом о забрани дискриминације, њиме се уводе вербални деликт и цензура. Никоме се не сме и не може забранити да из србског језика бира ону могућност изражавања која му најбоље одговара, па макар то били и облици граматички неутралног мушког рода. Управо та забрана и јесте суштинска намера Закона о родној равноправности.
Ово је саопштио Одбор за стандардизацију србског језика поводом најаве усвајања Закона о родној равноправности којим се уводи родно сензитиван језик, а који се налази у скупштинској процедури. Чланови Одбора сматрају да је председник Александар Вучић једини који може зауставити ово свесно предузето насиље над србским језиком које негира законитости његове структуре.
– Председник је изјавио да не би могао потписати Закон о истополним заједницама, ако га Скупштина усвоји, јер је противан Уставу. Не верујемо да би председник Србије, у којој је већини грађана србски језик основа националног идентитета, могао потписати закон који је са језичког становишта закон против србског језика – кажу у Одбору.
Чланови Одбора сматрају да је Закон о родној равноправности направљен под утицајем Брисела и зато би се предлагачи и Влада могли угледати на Брисел и кад је у питању његово (не)усвајање:
– Сведоци смо, наиме, да је ових дана из Декларације о унапређењу социјалне кохезије у ЕУ уклоњен израз „родна равноправност“. Европска унија не може да се сагласи ни око употребе самог израза, а Србија је пожурила да усвоји и закон.
Наглашавају да је из текста прописа очигледно да су се две министарке – једна „економисткиња“, а једна „физичарка“ – као предлагачи закона и Влада оглушили о препоруке Одбора.
– Србски језик је увек карактерисала либерална језичка политика, а овај закон подразумева директивну језичку политику, тј. наметање језичких облика несвојствених творбеносемантичкој структури србскога језика (као нпр. водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња… а шта тек рећи за бекицу – „жену бека“, центархалфкињу или центархалфицу?!) или пак лексичкосемантичкој структури србскога језика (нпр. да ли је академкиња „жена академац“ или „жена академик“, да ли је тренерка „жена тренер“ или „спортска одећа“, да ли је генералка „жена генерал“, „генерална проба“, „генерална поправка“ или „генерално чишћење“…) – набрајају у Одбору.
Додају и да се чини као да су се предлагачи закона угледали на Хрвате, који годинама измишљају речи и на силу их гурају у језик. Чланови Одбора подсећају и да Влада није прихватила Закон о заштити језика и писма:
– Усвајањем Закона о родној равноправности шаље се јасна порука да Влада мисли да србски језик не треба штитити, него га треба урушавати „декретима“ државе у којој је он основа националног идентитета.
Сет тзв. правашких закона у који, осим Закона о родној равноправности, улазе и Закон о забрани дискриминације и Закон о истополним заједницама, изазвао је лавину реакција у јавности. Након бурних расправа, Закон о истополним заједницама је одбачен, а друга два прописа налазе се у Скупштини и расправа о њима требало би да почне у уторак.
