Украјина и Новорусија из минута у минут - 28.11.

29.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 27.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања инцидента у Керчском мореузу и на ратишту у Новорусији за 28.11.

Рупа у украјинском броду након хица упозорења од стране руских граничара
Порошенко потписао указ о увођењу ратног стања у Украјини - Председник Украјине Петро Порошенко потписао је указ о увођењу ратног стања у једном броју региона земље, саопштио је његов портпарол Свјатослав Цеголко.

Одлука о ратном стању се односи на десет региона Украјине, између осталог Луганску и Доњецку област, као и унутрашње воде Азовско-керчке акваторије. Ратно стање се уводи на 30 дана.

Порошенко: Украјини прети тотални рат са Русијом - Украјини прети „тотални рат“ са Русијом, рекао је председник Украјине Петро Порошенко за украјинске ТВ канале.

Како наводи, његове речи наводно потврђују обавештајни подаци, према којима је руска војна опрема, укључујући и тенкове, концентрисана у близини украјинских граница.

Према Порошенку, након инцидента у Керчском мореузу, Кијев је морао да "припреми украјинске оружане снаге да одбију напад у случају велике инвазије".

"И зато не желим да неко мисли да су то играрије. Земља је под претњом тоталног рата са Руском Федерацијом ", додао је Порошенко, рекавши да је наводно на основу тога одлучено да се уведе ратно стање.

„Број тенкова у базама дуж границе је утростручен. Број војних јединица распоређених дуж границе је драстично повећан“, рекао је Порошенко, не наводећи конкретне податке.

Воєнний стан буде застосований виключно у випадку наземної російської воєнної агресії. І як тільки російський солдат перетне кордон - я не буду втрачати жодної секунди для того, щоб забезпечити захист української землі pic.twitter.com/FIMZLLOb6p
— Петро Порошенко (@poroshenko) November 27, 2018

ФСБ објавио заплењене документе са украјинских бродова - Федерална служба безбедности Русије је објавила заплењене документе које је пронашла на заплењеним украјинским бродовима након инцидента у Керчком мореузу у којима стоје наређења, али и докази да су украјински морнари били добро упознати са процедурама пловидбе у Керчком мореузу.

На броду „Никопољ“ пронађен је документ у којем стоји задатак да се он „тајно пребаци из Одесе у Бердјанск, као и да се посебна пажња поведе приликом пловидбе у Керчком мореузу“.

Поред тога, пронађени су и руком писани материјали у којима су детаљно излистана правила пловидбе по Керчком мореузу, што говори да су украјински морнари били добро упознати са њима.

Притвор за дванаест украјинских морнара - Суд у Симферопољу одредио је притвор у трајању од два месеца дванаесторици украјинских морнара од укупно 24, колико их је било на палубама три заплењена брода која су учествовала у инциденту у Керчком мореузу.

Преглед политичко-економских и других вести за 28.11.

РТ: „Кијев би вероватно служио и бебе за доручак“ - Путин - Руски председник Владимир Путин je изјавио да је сукоб између руских и украјинских војних бродова и резултат неспособности страних земаља да одговоре Кијев од лошег понашања, док год остаје конфронтиран према Русији.

"Власти у Кијеву данас прилично успешно продају антируска осећања. Немају ништа друго да раде", рекао је Путин.

Руски председник је рекао да се чини да Кијев може прибећи било чему, све док стране земље подржавају антируски став Украјине.

"Ако би тражили бебе за доручак, вероватно би се служиле бебе. Они би рекли: 'Зашто не, они су гладни, шта ће бити учињено у вези с тим?' Ово је таква кратковидна политика и не може имати добар исход. Она чини украјинско руководство самодовољним, не даје им подстицај да обављају нормалан политички рад у својој земљи или да воде нормалну економску политику", рекао је Путин.

РТ: Путин о инциденту у Керчском мореузу: Чиста провокација, изговор за увођење ратног стања - Руски председник Владимир Путин је изјавио да је недељни сукоб између руских и украјинских војних бродова дефинитивно био провокација од стране украјинске стране, чији је циљ био подстицање реизбора Петра Порошенка на предстојећим изборима у односу на опозиционе конкуренте.

„Нарушавање руске границе од стране украјинских бродова је провокација коју је организовао Петро Порошенко уочи избора. Чак и након уласка Крима у састав Русије и конфликта у Донбасу није увођено ратно стање у Украјини, а овде се ради о малом инциденту“, рекао је председник Путин.

Путин је рекао да је инцидент који је окончан запленом три украјинска брода од стране Русије и увођење ратног стања у појединим деловима Украјине "прљава игра" Порошенка, који треба да потисне своје политичке противнике пре председничких избора у марту. Он је уверен да је украјинска страна одговорна за ескалацију тензија, јер је инцидент био замишљена и планирана провокација од стране украјинске морнарице.

Председник Путин је рекао да и да би „Кијев вероватно служио и бебе за доручак“.

Руски председник је такође стао у одбарну руских граничара, који су зауставили украјинске бродове да прођу кроз Керчски мореуз, рекавши да је то њихова дужност јер су се тако заклели, а да нису, суочили би се са судом због одбијања наредбе.

"Постоје јасни знаци унапред припремљене провокације, дизајниране да се искористи као изговор за увођење ратног стања у земљи. То нема никакве везе са покушајима да се реше односи између Русије и Украјине. То је игра погоршања", рекао је председник Путин.

"Без одговора на позиве наших граничара, они су почели да се крећу директно према мосту. Нису реаговали на позиве да се зауставе, ћутали су, уопште нису одговорили на позиве, чак и након што су прекршили нашу државну границу", додао је председник.

Естонија: Русија да одмах врати украјинске бродове и ослободи морнаре - Министарство спољних послова Естоније позвало је руског амбасадора Русије Александра Петров због инцидента у Црном мору, саопштила је служба за медије из Министарства спољних послова Естоније.

"На састанку са амбасадором, Министарство спољних послова позвало је Русију да одмах врати бродове и ослоби члане њихове посаде", наводи се у саопштењу.

С друге стране, огласила се портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, те прокоментарисала саопштење естонског МСП-а као "рубрику смех и грех"

„Естонске дипломате још нису упознате да њихова земља не излази на Црно море и да бродови нису њихови. У целини, допринос Талина решавању међународних проблема је мало приметан, али то није повод да се пропусти могућност да се свет подсети на сопствено постојање“, написала је она.

САД: Хтелли би да наши европски савезници учине још више како би пружиле помоћ Украјини - Европске државе би требало да санкције Русији учине ефикаснијим због ситуације са Укрјином, изјавила је портпарол Стејт департмента Хедер Нојерт.

Многе европске земље су увеле санкције Русији због Крима. Међутим, према мишљењу стручњака, те санкције се не реализују у потпуности, додала је она.

„Америка би хтела да њени европски савезници учине још више како би пружиле помоћ Украјини. Америчка влада заузима изузетно снажну позицију када је реч о тој подршци. Не желим да кажем да Америка носи то бреме, већ да је у том погледу углавном усамљена“, рекла је Нојертова.

Нојертова је истакла и да би европске земље, кроз које би требало да прође гасовод „Северни ток 2“, требало да се запитају да ли им је то заиста потребно, будући да тај пројекат помаже руским властима.

Морозов: Порошенко покушава да претвори мит о руској војној претњи у унутарполитичке дивиденде - Порошенко покушава да претворити мит о руској војној претњи у унутарполитичке дивиденде, па је отуда и прича о "тоталном рату" са Русијом, рекао је Олег Морозов, члан Комитета за међународне послове Савета Федерације.

"Судећи по апсурдној одлуци да уведе ратно стање у неколико регија Украјине, Кијев покушава да претвори мит о руској војној претњи у унутарполитичке дивиденде", рекао је Морозов.

Он је нагласио да Русија уопште није заинтересована за надувавање ситуације.

"Јасно је да Русија нема разлога за такав рат, нити геополитичке користи", рекао је сенатор.

Раније је Порошенко рекао да Украјини прети "тотални рат" са Русијом.

Тетерин: Порошенко увео ратно стање на територијама где има најмању подршку - Изјаве Петра Порошенка да је земља под претњом "тоталног рата" са Русијом представљају још једну неумесност нетрезвене особе, рекао је Иван Тетерин, члан Комитета за одбрану Државне думе.

"Он чини све да усмери пажњу на себе. Његове акције су и провокација у Керчском мореузу. Сада наметањем ратног стања на територијама на којима је добио и увек добијао најмање гласова, има намеру да подигне свој веома низак да би остао на власти само на било који начин", рекао је Тетерин.

Тетерин је додао да народ Украјине за Порошенка уопште није битан.

Такође је нагласио да се не може искључити могућност одлагања председничких избора у Украјини.

Раније је украјински лидер саопштио о претњама "тоталног рата" са Русијом.

Железњак: Порошенко намерно затрашује становништво „тоталним ратом“ са Русијом - Изјаве председника Украјине Петрa Порошенкa о опасности од "тоталног рата" са Русијом су провокација, намерни чин застрашивања становништва земље и покушај да се увери Запад о непостојећим агресивним плановима Москве, изјавио је члан Комитета за међународне односе Државне думе Сергеј Железњак.

"Изјава Порошенка да је Украјини угрожена `тоталним ратом` са Русијом, није само провокација против наше земље, већ и намерни чин застрашивања сопственог становништва, као и покушај да убеди Запад увери у непостојеће агресивне планове Русије. очајнички покушај очувања њихове моћи, као и испуњавање другог западног русофобичког поретка ", рекао је Железњак.

Циљ Порошенкове планиране антируске кампање пуног обима је очајан покушај очувања његове моћи, као и да испуни још једну западну русофобичкну кампању", рекао је Железњак.

Политичар верује да је Кијев, кроз своје провокације и изрицање борбеног закона, "отворио Пандорину кутију".

"За све последице погоршања ситуације у Украјини, погроми, напади на руске држављане и дипломатске мисије ће бити првенствено одговорне кијевске власти, као и западни спонзори војне хунте Порошенка", нагласио је он.

Путин и Ердоган разговарали о ситуацији у Сирији и Украјини - Председник Русије Владимир Путин је током телефонског разговора са лидером Турске Реџепом Тајипом Ердоганом разговарао о безбедности у Црноморском региону у контексту инцидента у Керчком мореузу, саопштила је прес-служба Кремља.

„У позадини опасног инцидента, који су изазвале кијевске власти у подручју Керчког мореуза, размењена су мишљења о безбедности у Црноморском региону“, наводи се у саопштењу на сајту Кремља.

Лидери држава су разговарали о ситуацији у Сирији, између осталог у Идлибу.

„Договорено је да се интензивирају заједнички напори на реализацији Меморандума о стабилизацији ситуације у Идлибу, који је потписан у Сочију 17. септембра, укључујући борбу против терористичких група“,наводи прес-служба.

Путин и Ердоган су нагласили важност рада држава-гараната Астанског процеса на унапређењу међусиријског дијалога.

Турски председник Ердоган је телефоном разговарао и са председником Украјине Петром Порошенком.

НАТО: Позивамо Русију да одмах ослободи украјинске морнаре и њихове бродове  - НАТО је обећао Украјини да ће јој пружити „политичку и практичну“ подршку поводом ситуације са запленом њених војних бродова у Керчком мореузу.

„С обзиром на употребу војне силе против Украјине од стране Русије у близини Азовског мора и Керчког мореуза, савезници НАТО-а позивају Москву да обезбеди неометани приступ украјинским лукама и осигура слободу пловидбе“, наводи се у саопштењу Алијансе.

Челници НАТО-а сматрају да Русија нема никакав основ да примењује силу против украјинских бродова и њене флоте.

„Позивамо Русију да одмах ослободи украјинске морнаре и њихове бродове“, наводи се у саопштењу НАТО-а.

Поред тога, НАТО је поново позвао на суздржаност потврдивши став да ће наставити да прати развој ситуације и да пружа политичку и практичну подршку Украјини у оквиру постојеће сарадње.

Порошенко тврди да је затражио телефонски разговор са Путином - Кремљ негира  - Председник Украјине Петро Порошенко је устврдио да је наводно затражио телефонски разговор са Путином након инцидента у Керчком мореузу, али да није добио никакав одговор, након чега се, како је навео, обратио немачкој канцеларки Ангели Меркел.

„Исте те ноћи сам затражио да се чујемо са председником Путином, али нисмо добили никакав одговор. Био сам приморан да се обратим канцеларки Меркел како би се она чула са Путином и затражила да се хитно ослободе украјински морнари и врате украјински бродови“, рекао Порошенко.

Међутим, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да никаквих контаката између њих двојице није било.

„Никаквих телефонских или било каквих других контаката између двојице председника није било“, рекао је Песков.

Грушко: Надам се да ће на крају победити здрав разум  - Позиви западних лидера на суздржаност, када је реч о инциденту у Керчком мореузу, признање су да одговорност за минуле догађаје у Црном мору лежи на Кијеву, изјавио је заменик министра spoqnih послова Александар Грушко.

„Надам се да ће на крају победити здрав разум, као и да тај разум заправо постоји код појединих, додуше идеологизираних, западних лидера који позивају на суздржаност обе стране“, оценио је.

Такође је рекао и да реакција Запада на инцидент у Керчком мореузу не представља изненађење, као и да Москва ништа друго није ни очекивала.

„Првобитан став по питању украјинске кризе приморава западне лидере да заузимају овакве ставове по свим питањима која су повезана са Украјином“, нагласио је руски политичар.

Лавров: Не желимо да руско-француски односи постану жртва изрежиране русофобије  - Криза која је погодила Европу и која се огледа у неповерењу унутар целокупног евроатлантског региона представља препреку у сарадњи и односима између Русије и Француске, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„На нама, као на чланицама Савета безбедности Уједињених нација, лежи посебна одговорност за очување међународне безбедности. Та одговорност подразумева да правилно постављамо приоритете у билатералним односима и увиђамо најважније претње по цео свет“, истакао је он у Паризу.

Међутим, како је оценио, препреку заједничким напорима, како би се искорениле претње попут тероризма и других форми организованог криминала, и даље чини криза неповерења која је погодила евроатлантски регион.

Та криза је, објаснио је Лавров, резултат „игара са нултом сумом“ од стране западних партнера и јасно је да се она негативно одразила на руско-француске односе над којима су „наши претходници“ напорно радили протеклих декада.

„Не желимо да ти односи постану жртва изрежиране русофобије, која није настала у Европи, али ју је захватила“, закључио је руски министар.

Лавров: Спонзори украјинских власти требало би да упозоре Кијев на последице игре са ватром - Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да је свом француском колеги Жан-Иву Ле Дријану објаснио став Русије о инциденту на Црном мору, који је испровоцирао Кијев.

„Одговорили смо на питања наших француских колега о инциденту који се догодио на Црном мору. Из неког разлога, Европска унија помиње Азовско море у својим коментарима… Нагласили смо да је инцидент био намерно испровоциран“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре након разговора са француским министром.

Он је истакао да су двојица припадника Службе безбедности Украјине (СБУ), који су се налазили на украјинским бродовима, већ дали исказе који су већ доступни медијима. „Свима би требало да буде јасно како и зашто се то десило“, нагласио је Лавров.

Одговарајући на питање да ли Москва сматра да је ситуација отишла толико далеко да ће бити потребна помоћ посредника, Лавров је одговорио да не види потребу за било каквим посредницима.

„Што се тиче инцидента на улазу у Керчки мореуз из Црног мора, о овој ситуацији су разговарали председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел“, рекао је Лавров и објаснио да је постигнуто одређено разумевање које ће ускоро бити реализовано.

Спонзори украјинских власти требало би да упозоре Кијев на последице игре са ватром, навео је руски министар.

„Као што знате, сазвали смо Савет безбедности УН. Украјина се, такође, изјаснила за сазивање таквог заседања. Мислим да је то било корисно како би сви чули истину о ономе што се догодило. Али главна ствар не зависи од Савета безбедности (УН), не од ОЕБС-а, ни од неке друге организације, већ од тога да су спонзори украјинског руководства оштро упозорили на неприхватљивост такве игре са ватром“, нагласио је Лавров.

Порошенко: Морамо се супротставити руској агресији - Председник Украјине Петро Порошенко је позвао на пооштравање међународних санкција Русији, након инцидента у Керчком мореузу.

„Неиспровоцирана употреба оружја против украјинских бродова од стране Русије, притварање наших морнара не може и неће остати без адекватног одговора. Морамо се супротставити руској агресији, укључујући значајно пооштравање санкција“, саопштио је Порошенко.

Today, our top priority should be to put pressure on the Kremlin to return home 23 Ukrainian troops and three Ukrainian ships. I believe that by a common international front we will be able to ensure a change in the arrogant behavior of the Russian aggressor.
— Петро Порошенко (@poroshenko) November 27, 2018

Он је такође захвалио државама које су одбиле да усвоје руски предлог у СБ УН-у, да се стави на дневни ред рапстава о ситуацији у Керчком мореузу.

The unprovoked use of weapons by Russia against Ukrainian ships, the capture of our sailors by the Russian invader cannot and will not be left without a decent response. We have to stand up to the Russian aggression, including a significant strengthening of sanctions.
— Петро Порошенко (@poroshenko) November 27, 2018

I am grateful for the strong support of Ukraine demonstrated by our allies during the emergency meeting of the UN Security Council initiated by Ukraine on Russia’s aggressive actions in the Kerch Strait.
— Петро Порошенко (@poroshenko) November 27, 2018

Украјинa - из минута у минут -
ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима