Очување традиционалних и духовних вредности, историје је нешто на чему је потребно радити и у наредном периоду, а млађим генерацијама је нужно стално напомињати о историјским и другим везама између Србије и Русије, али им и приближити данашњу Русију.
Сарадња Србије и Русије у области науке, образовања и културе је потребна и у наредном периоду би било пожељно да се ради на томе да поједини руски пројекти, остварења у области кинематографије, књижевности буду у већој мери присутни и препознатљиви у Србији и супротно, речено је на округлом столу који је уприличен у ректорату Београдског универзитета.
Округли сто “Русија и Србија у духовном и културном дијалогу ”окупио је стучњаке из две земље који деле мишљење да је Србији и Русији самом историјом њихових односа предодређено да се узајамно подржавају у контексту међународних, а пре свега општеевропских односа, истакли су представници Фонда апостола Андреја Првозваног који бораве у Београду.
“Ми смо два духовно блиска народа, али је потребна интензивнија сарадња у области културе, стални дијалог и сарадња, хуманитарне активности, повезивање у области спорта”, казао је народни посланик и саветник Фондације Карић – Драгомир Ј.Карић.
Он се заложио и за отварање школа на руском језику у више градова Србије.
Покушаји ревизије историје
Бивши министар иностраних послова СР Југославије и председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић је на скупу рекао да живимо у време када нам се нуде антисрпске творевине, сведоци смо покушаја ревизије историје и ревизије Првог и Другог светског рата, а то су врло опасне тенденције “јер по правилу после ревизије историје следи ревизија граница”.
Србија је данас изложена, као што видимо, разним притисцима управо по питању ревизије граница, подвукао је Јовановић .
“Мој лични став је да би у решавање проблема око Космета требало да се укључе и Руска Федерација и Кина, Савет безбедности… све у циљу да се понуди уравнотежено, компромисно и решење које је у складу са медјународним правом”,казао је Живадин Јовановић.
Владимир Јакуњин председник Старатељског савета Фонда Андреја Првозваног је истакао да морате поштовати своју прошлост као бисте имали будућност, али и да је у време интернета, информационих технологија потребно изнаћи модел како да се млађим генерацијама приближи историја Русије, братских народа, да се те генерације повежу са православљем и традиционалним вредностима.
На скупу је било речи о изазовима пред којима су се нашли словенски народи последњих 20-ак година, о распаду СФРЈ, о томе да је 25 милиона миграната запљуснуло Европу, геополитичким тенденцијама али и о томе колико је руски језик популаран у Србији данас.
Декан Филолошког факултета у Београду Љиљана Марковић је поводом разговора о сарадњи у области образовања казала да су данас на Филолошком факултету задовољни бројем студената који су се определили да студирају руски језик , или да им то буде други језик у току студија.
“У једном периоду имали смо проблем да није било довољно наставника који могу да предају руски језик, а сада како смо увели да руски могу да студирају и они који раније током основне и средње школе нису изучавали тај језик ситуација се поправила и са задовољством могу да кажем да годишње имамо 120 студената који студирају само руски и још толико којима је руски други или трећи језик током студија”, истакла је Марковић.
На скупу су предложени модели сарадње са Фондом Андреја Првозваног уз напомену да Русија данас нису само сувенири попут бабушке, да има простора за сарадњу у области нових технологија, софтвера, да нису искоришћени сви потенцијали за унапређење економске сарадње.
БКТВ 
