ДАНАС ИЗБОРНА КРАЂА, СУТРА “ДЕМОКРАТСКА” ДИКТАТУРА

14.05.2012. год.

Док се џакови са гласачким листићима ваде из контејнера широм Србије, јединствене земље која према централном бирачком списку има више гласача него пунолетних грађана, невероватна је лакоћа са којом функционери владајућих странака и изборна тела под режимском контролом одбацују и негирају очигледне доказе о изборним неправилностима.

Иако ће време тек показати да ли је политичко срастање Тадићевих “демократа” и Милошевићевих социјалиста уједно означило и повратак изборних техника које је бивши диктатор користио, нема сумње да би овакве ствари у Милошевићево време биле довољан разлог да се избори прогласе нерегуларним и покраденим.

Данас, међутим, у ери владавине Демократске странке која се од владавине Слободана Милошевића разликује једино по томе што није у стању да хаос који производи унутар србијанског друштва извози у околне земље, велики број оних који су се деведесетих срчано борили против изборних крађа више у томе не види готово никакав проблем.

Нашавши се на Тадићевим финансијским јаслама, интересно заслепљени гласноговорници те квазидемократске Србије, у снимцима који су преплавили друштвене мреже, а који необориво доказују да је изборне крађе ипак било, не виде ништа више од “права оног који губи да се љути”.

И док је из разумљивих разлога било за очекивати да лажни магистар Борис Тадић и његови страначки војници негирају сваку помисао да би они, као поштењачине тадићевског кова, могли нешто да украду, потпуно је с друге стране здравог разума то што неки, наводно независни, аналитичари и посленици јавне речи настоје пуким негирањем, без икаквих аргумената, да оспоре нешто што је материјално доказано.

Да је изборне крађе било дилеме свакако нема, питање је само у којем обиму и којим механизмима је она изведена.

Најзанимљивије у целој причи о изборним нерегуларностима било је то то што су као кључни доказ да су избори протекли у демократској атмосфери и у складу са европским стандардима, режимски медији наводили извештаје посматрача ОЕБС који су са осматрачких места из егзотичних србских кафана и ресторана установили да је све било регуларно.

Ћевапи су били у складу са општеприхваћеним стандардима, избор алкохолних пића је био потпуно транспарентан, процедура ангажовања додатних садржаја у виду музике и пословне изборне пратње била је потпуно регуларна и у складу са општеприхваћеним обичајима у тој области.

Но, они којима сећање допире мало даље од времена када су бивши магистар Тадић и компанија загосподарили овим просторима, не могу да се не сете да је чак и 1996. године првобитни извештај посматрача ОЕБС гласио да на изборима није било већих неправилности.

Тек након почетка великих протеста на улицама србских градова, централа ОЕБС је одбацила извештаје својих посматрча као непоуздане, након чега је уследило слање мисије Фелипе Гонзалеса у Београд, која је, гле чуда, упркос, установила оно што је раније било “промакло” посматрачима.

Да ли су и овога пута неке изборне детаље превидели тек ће се видети, али је општепозната чињеница да посматрачке мисије ОЕБС више служе као декор чија је функција прибављање унутрашње и међународне легитимности изборном процесу, него што заиста имају увид у изборне поступке у свим фазама процеса.

“ЦЕСИД”

“Ухваћен у крађи, режим је у помоћ позвао и своје старе знанце са референдумско-уставне крађе 2006. године, који ни до данашњег дана нису објаснили како је у последња два сата дводневног референдума изашао незабележени број грађана”.

За разлику од 2006. када Цесид није имао никакво сувисло објашњење, сада су смехотресни ликови из те ДС организације изашли са теоријом да је крађа великих размера системски немогућа, да је мањих неправилности вероватно било, али да је то последица грешака, неискуства и слабе обучености учесника у изборном процесу.

Цесид је одмах понудио “једино логично решење” којим би се исправили изборни недостаци – увођење сталне изборне администрације, што би практично значило да Цесид постане државни орган који би, финансиран средствима из државног буџета, Демократској странци обезбедио вишедеценијску “демократску” владавину.

Поред извештаја ОЕБС и очекиваних Цесидових покушаја негирања постојања било каквих изборних неправилности, посебно иритантани су били лицемерни наступи неких “независних” аналитичара и колумниста који у су у потуно идентичној ситуацији онима са којима смо се редовно суочавали деведесетих година, заузели дијаметрално супротне позиције.

У процесу њихове обрнуте еволуције дошли су до тачке на којој су се сада нашли на истој позицији са Шешељевим радикалима, који су се, попут Цесида, из петних жила потрудили не би ли за рачун ДС доказали да крађе на изборима није било.

Уместо да својој позицији дају бар привид објективности и, што би најнормалније било, затраже да се притужбе бар испитају од стране независних истражних органа у којима би учествовали и представници опозиције, “некадашњи борци за демократску Србију напрасно су се растали са својим моралним начелима и схватили да је, зарад циља који се њима чини оправданим, дозвољнео користити сва средства”.

Као да демократија није нешто чији би принципи и стандарди требало да надилазе све учеснике у изборним утакмицама, па чак и “Демократску странку чија владавина клизи у неку врсту полуотворене диктатуре са све мање прикривеним покушајима успостављања тоталитарне контроле над свим токовима друштвеног живота”.

Извор
Пише: Марко Матић, http://getosrbija.wordpress.com

Повезане теме
избори
крађа
Тадић

Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

О новом ракетном удару на Крим – Рибар

Украјинске формације појачавају интензитет ракетних напада на Крим. За недељу и по извршени су напади на Џанкој и рт Тарханкут, а вечерас - на Симферопољ и поново на Џанкој....