УЛАЗАК У ЕУ ИЛИ НОВИ РАТ У EX-YU

Улазак БиХ у ЕУ могућ је само промјеном Устава, којим би се неутралисао суверенитет

Републике Српске и којим би се припремио њен нестанак као политичког субјекта. 

Други примјер: Србија може ући у ЕУ ако се de facto одрекне дијела своје територије, Косова и Метохије, и можда не само ње. Претходно србски народ треба да уђе у НАТО, а познато је да већина србског народа није за то. 

Пут уласка у Европску унију не угрожава само србски народ, већ и друге мање народе. 

Временом, у ЕУ, угроженост мањих народа огледаће се у губљењу идентитета (језика, културе, традиције…), али и економски. Примјер: испуњавање еколошких стандарда, чија суштина није само заштита природе, већ стварање услова да се експлоатишу туђа природна богатства и да се производи високим технологијама које имају само моћни и богати. Тако да ћемо доживјети да наша природна богатства буду експлоатисана од странаца који ће остваривати екстра профит, а ми нећемо чак имати ни пуно већи број радних мјеста, због софистицираних технологија и аутоматизације. 

 

На Балкану је погажено међународно право (од разбијања Југославије до признавања тзв. Косова од стране појединих држава).

Не постоје универзални принципи и права, већ се циљеви и интереси остварују притисцима и силом. Неке велике силе, попут САД и Турске, стављају се на једну страну, албанску, како би дестабилизовали не само Србију, већ и Македонију, Грчку  и Црну Гору, и путем балканског рата створили велику Албанију.
 

Велике силе не показују интересовање за организовање међународне конференције која би дефинисала ко има право на самоопредјељење и на којој територији, а управо таква конференција би спријечила могуће сукобе.

 

Укратко, изјава г. Ван Ромпеја нам говори да, уколико не уђемо у Европску унију, биће балкански рат, а у ЕУ нам не дају да уђемо. Шта преостаје народима на Балкану? Да ратују и гину за туђе интересе, или да се удруже, уједине, и уђу у процес природне глобализације како би заштитили свој идентитет и своја природна богатства?