На данашњи дан

На данашњи дан 13.05. досили су се следећи догађаји:

• 1940. године - Винстон Черчил, британски премијер, одржао је чувени говор у којем је рекао да нема шта друго да понуди до "крв, сузе и зној".
• 1931. године - Умро је српски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан Српске краљевске академије, који је највећи део стваралаштва посветио херојској романтичарској музици, знатно је обогативши у техничком и изражајном погледу. Његове соло песме и многе хорске композиције уз пратњу клавира посебан су допринос српској музици. Завршио је Оргуљашку школу у Прагу, а у Београду је био диригент певачког друштва "Обилић". Дела: хорске композиције "Народни збор", "Јуначки поклич", "Кола", "Поточара", "Задовољна река", соло песме "Чежња", "Кажи ми, кажи, Стојанке", црквена музика "Литургија", "Помен", "Царју небесни", "Опело".
• 1887. године - У Београду је основана Провизорна опсерваторија Велике школе, чији је рад омогућио израду десетина научних радова који су послужили као основа за истраживања климатских услова. Када је 1947. основан Републички хидрометеоролошки завод Србије , Опсерваторија је постала његов саставни део.
• 1881. године - Рођен је српски социјалиста Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији, пацифиста, тј. ватрени противник рата, мада се као родољуб борио у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до погибије 1914. Предводио је у априлу 1903. демонстрације у Београду против режима краља Александра Обреновића и потом је морао да емигрира у Беч. По повратку у отаџбину, после Мајског преврата 1903, уређивао је "Народне новине". Секретар Српске Социјалдемократске партије постао је 1908, а теоријски часопис "Борба" покренуо је 1910.
• 1862. године - Рођен је српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вешто га користио у романима, приповеткама и позоришним комадима. Дела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповедака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с певањем "Ђидо" (с Драгомиром Брзаком), комад "Потера" (с Чича-Илијом Станојевићем).
• 1851. године - Рођен је српски писац Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, а једна од њих - "Швабица" - фрагментарно је сачувана. Мада обележене патријархалним погледима на живот, његове приповетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Гогоља и Алексеја Писемског, руског књижевног теоретичара Николаја Чернишевског, као и француског писца Ежена Сркриба (Eugene Scribe). Као лекар, учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај. Остала дела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".
• 1848. године - Скупштина представника 175 црквених општина војвођанских епархија, заједно с делегатима из Србије, изабрала је у Сремским Карловцима митрополита Јосифа Рајачића за партијарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. Скупштина је истакла и право Срба у Аустрији и Угарској на аутономни политички и културни развој, а 15. маја прогласила је Српску Војводину, која је обухватала Срем, Војну Крајину у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима и Банат с Војном Крајином и кикиндским округом. Прокламован је савез Српске Војводине са Славонијом, Хрватском и Далмацијом. Аустријска и мађарска влада прогласиле су одлуке Мајске скупштине незаконитим, али је аустријски устав од 4. марта 1849. потврдио оснивање Српске Војводине и Тамишког Баната, у које су укључени Бодрошка, Торонталска, Тамишка и Крашовска жупанија и Румски и Илочки округ Сремске жупаније. Војводина је добила статус посебне управне територије, а аустријски цар добио је титулу великог војводе. Аустрија је 27. децембра 1860. укинула Српску Војводину и прикључила је Угарској.
• 1798. године - Рођен је српски сликар Константин Данил, један од највећих српских сликара 19. века, представник српског бидермајера. У стилу и техници блиским бечким класицистима радио је иконостасе (најзначајнији су у Успенској цркви у Панчеву и у епархијској цркви у Темишвару), портрете, мртву природу, композиције. Достигао је право мајсторство као портретиста, испољавајући изузетну уметничку снагу и племенитост колорита, поготово у периоду ослобађања стега стилизације, кад је моделовао слободније и тежио психолошкој анализи, што је нарочито упечатљиво у портретима "Павле Кенгелац" и "Уметникова жена".