На данашњи дан

На данашњи дан 25.09. досили су се следећи догађаји:

• 2005. године - Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.
• 2001. године - Официр Армије БиХ, један од команданата у рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, Хрвата.
• 1997. године - Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 километара на час.
• 1994. године - Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма.
• 1992. године - Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД.
• 1991. године - Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.
• 1990. године - Савјет безбједности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.
• 1986. године - Умро, Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар.
• 1973. године - Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.
• 1970. године - Умро, Ерих Марија Ремарк, њемачки писац.
• 1969. године - Рођена, Кетрин Зита-Џоунс, велшка глумица.
• 1968. године - Рођен, Вил Смит, афроамерички глумац и хип-хоп пјевач.
• 1963. године - Војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам мјесеци раније, и суспендовала Устав.
• 1962. године - Сони Листон постао свјетски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.
• 1959. године - Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама.
• 1956. године - У употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.
• 1943. године - Совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта њемачких нацистичких снага на територији СССР.
• 1932. године - Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.
• 1906. године - Рођен, Дмитриј Шостакович, руски композитор.
• 1897. године - Рођен, Вилијам Фокнер, амерички писац.
• 1897. године - Рођен, Александар Вучо, српски писац.
• 1896. године - Рођен, Алесандро Пертини, италијански државник.
• 1866. године - Рођен, Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар.
• 1849. године - Умро, Јохан Штраус Старији, аустријски виолинист, диригент и композитор.
• 1823. године - Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додјељен почасни докторат Универзитета у Јени.
• 1744. године - Рођен, Фридрих Вилхелм II, пруски краљ.
• 1555. године - Склопљен Аугсбуршки вјерски мир њемачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вјероисповести по принципу „Чија је земља, онога је и вјера“.
• 1513. године - Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан.
• 1493. године - Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свијет, који је открио 1492.
• 1345. године - После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан освојио Сер, чиме је дошао у посјед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света Гора.