Почетна страница > Новости
Коментара (25) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Дан када су Срби протерани из Хрватске
04.08.2009. год.
Република Српска Крајина, иако је била под заштитом Уједињених нација, нападнута је пре тачно 14 година, уз прећутну сагласност САД и Немачке, али и НАТО-а. Напад је почео око пет сати изјутра 4. августа 1995. године артиљеријском ватром по Книну, Банији, Лици, Кордуну и северној Далмацији. Дан касније хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и шаховница је истакнута на книнску тврђаву. Сутрадан стижу и хрватски званичници са Фрањом Туђманом, тадашњим председником Хрватске, на челу. Од почетка ове акције са територије Хрватске протерано је више од 200.000 Срба. Убрзо је готово целокупно српско становништво напустило територију захваћену офанзивом. Колоне избеглица кренуле су ка Србији.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избеглих и других удружења из Хрватске, подсетио је да је у акцији „Олуја” погинуло и нестало 1.992 лица, од којих су 1.192 цивили старији од 60 година.
– Они су остали у Хрватској на позив Фрања Туђмана уз обећање да им се ништа неће догодити. А убијени су. Жртве ове акције су и 534 жене, од којих су две трећине, такође, биле старије од 60 година. У укупном броју убијених је и 19 деце – наводи Милојко Будимир податке из евиденције центра „Веритас”.
На списку несталих данас стоје имена још 1.109 лица од којих су 756 цивили, међу којима 364 жене. Будимир, такође, за наш лист објашњава да Хрватска избегава да врши есхумацију, „јер би пред Хашким трибуналом, где се суди генералима, то био јасан доказ да су починили злочине”.
Он наводи и чињеницу да се у Заводу за судску медицину у Загребу налази и 250 посмртних остатака који још чекају идентификацију.
За злочине почињене током операције „Олуја”, хашки Трибунал је подигао оптужницу против Анта Готовине, пензионисаног хрватског генерала и команданта ове операције, као и против генерала Ивана Чемрака и Младена Маркача. Они се терете по личној командној одговорности за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања током, али и након „Олује”. У знак сећања на жртве „Олује” данас ће у цркви Светог Марка у Београду у 11 часова бити одржан парастос.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избеглих и других удружења из Хрватске, подсетио је да је у акцији „Олуја” погинуло и нестало 1.992 лица, од којих су 1.192 цивили старији од 60 година.
– Они су остали у Хрватској на позив Фрања Туђмана уз обећање да им се ништа неће догодити. А убијени су. Жртве ове акције су и 534 жене, од којих су две трећине, такође, биле старије од 60 година. У укупном броју убијених је и 19 деце – наводи Милојко Будимир податке из евиденције центра „Веритас”.
На списку несталих данас стоје имена још 1.109 лица од којих су 756 цивили, међу којима 364 жене. Будимир, такође, за наш лист објашњава да Хрватска избегава да врши есхумацију, „јер би пред Хашким трибуналом, где се суди генералима, то био јасан доказ да су починили злочине”.
Он наводи и чињеницу да се у Заводу за судску медицину у Загребу налази и 250 посмртних остатака који још чекају идентификацију.
За злочине почињене током операције „Олуја”, хашки Трибунал је подигао оптужницу против Анта Готовине, пензионисаног хрватског генерала и команданта ове операције, као и против генерала Ивана Чемрака и Младена Маркача. Они се терете по личној командној одговорности за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања током, али и након „Олује”. У знак сећања на жртве „Олује” данас ће у цркви Светог Марка у Београду у 11 часова бити одржан парастос.
- Извор
- Политика
- В.М.Д
Коментара (25) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »