Председник, премијер и министри игноришу југ Србије, као да је територија под окупацијом

Сузана Грубјешић, потпредседница Г17 плус, изјавила је јуче Тањугу да би стварање етничких региона водило дестабилизацији и потенцијалној дезинтеграцији Србије.

"Апсолутно нема услова да било која национална мањина у Србији ствара свој регион. То је супротно идеји и суштини регионализације која управо представља брану сваком облику сепаратизма", рекла је Грубјешић, која је и координатор радне групе која припрема решења за регионализацију.

Она је додала да се региони формирају по многим критеријумима изузев етничких.

Одборници скупштина општина Прешево, Медвеђа и Бујановац, односно чланови албанских партија на југу Србије, крајем прошле недеље су усвојили политичку декларацију у којој су се заложили за стварање албанских регионалних институција и издвојеног региона Прешевска долина. У декларацији се од Владе тражи убрзавање разговора о регионализацији, уз међународно посредовање. У овом документу подсећа се да је реч о иницијативи која је у духу политичке платформе из јануара 2006. године.

На скупу у Прешеву они су истакли да тај документ треба да убрза започети политички процес реинтеграције Албанаца у институције система Републике Србије који, како се каже у декларацији, Влада Србије треба да гради са легитимним политичким представницима тих општина уз посредовање представника међународне заједнице.

Рагми Мустафа, председник општине Прешево, каже за "Борбу" да јавност у Србији није довољно упозната с праксом чланова актуелне Владе Србије кад је југ у питању.

"Крајњи домет посета министара, премијера и председника Републике југу Србије, јесте штаб жандармерије на брду. Челници ове државе никада нису крочили у зграде општина на југу, потпуно игноришући локалне самоуправе, као да смо територија под окупацијом. У сталном смо контакту само са службеницима Координационог тела Владе Србије, које иста та влада игнорише", каже Мустафа.

Неформална група одборника албанске националности, према речима Рагми Мустафе, нека је врста замене за Албанско национално веће које Албанци на југу никада нису формирали, и чини га више од 60 одборника из све три општине.

Рагми Мустафа сматра да су разлози за стварање региона Прешевска долина, многобројни.

"Политички разлог је референдум из 1992. на ком се становништво изјаснило за политичку, културну и територијалну аутономију, и за приближавање Косову. Економски разлог је тај што су све три општине уврштене у најнеразвијеније у Србији. А развојни се односе на могућу будућу прекограничну сарадњу с Кумановом, Гњиланом, Бугарском", каже Мустафа.

Набрајајући све нерешене проблеме на југу Србије, Мустафа подсећа да се недостатак воље за побољшање живота Албанаца на југу, најбоље огледа у непризнавању диплома с приштинског универзитета.

"Проблем је употреба језика и писма, уџбеници и наставни планови, али то што Србија признаје дипломе измештеног универзитета из Приштине на српском, а не признаје дипломе универзитета у Приштини на албанском, најбоље илуструје однос државе према нама", закључио је Мустафа.

Упитан, када очекује да ће се југ Србије реално припојити Косову, Мустафа нуди различите временске рокове, у зависности од тога да ли ће се процес реализовати без или уз употребу ватреног оружја.

"Безболно, без употребе ватреног оружја, могуће је реализовати искључиво преговорима између Владе Косова и Владе Србије. До тога би се дошло на најбољи начин када би Србија била спремна да призна Косово. Иначе, проблеми ће увек постојати. Али, зашто се тако нешто, ипак, не би догодило једнога дана? Можда дође до размене територије, о чему причају и неки ваши министри, да их не именујем", каже Мустафа.

Лидер Партије за демократско деловање, која је на власти у Бујановцу, али не више и у Прешеву, и једини народни посланик у Скупштини Србије Риза Хаљими рекао је да је реч о документу који је потврда декларације из 2006. године.

"Најновији документ је и одговор на неодговоран однос Владе Србије према проблемима и захтевима Албанаца на југу Србије", рекао је Хаљими. Ти проблеми и захтеви су, како наводи, демилитаризација региона, прекид свих акција српске специјалне полиције, пропорционална заступљеност Албанаца у државним институцијама, посебно у локалној и пограничној полицији, решење о употреби факултетских диплома Универзитета у Приштини издатих после фебруара 2008. и ослобађање Албанаца ухапшених у акцији српске специјалне полиције децембра прошле године.

Хаљими је уверен да ће се ситуација заоштравати уколико Влада Србије не предузме одлучније кораке за нормализацију односа.

"Проблем је што ова Влада сигурно не би умела ефектно да реши кризу, као она Ђинђићева 2000. године, кад је прекинула сукобе с Ослободилачком војском Прешева, Бујановца и Медвеђе", закључио је Хаљими.

Дачић је чуо другачију причу од оне коју добија од БИА

Политичка декларација донета је непосредно након разговора политичких представника Албанаца југа Србије са замеником премијера и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем. Рагми Мустафа подсећа да је и Дачић више пута био на југу, али да ниједном није посетио легитимне представнике албанског народа. "Он се састајао овде са службом БИА и полицијским снагама жандармерије", додао је Мустафа. После састанка с некима од албанских лидера, Дачић је изјавио агенцијама да "постоје одређени обавештајни подаци које добијамо од западних обавештајних служби, да постоје одређени кругови на Косову, нарочито они који потичу из тих крајева, који би желели да изазову нестабилност, да се набавља одређено оружје, да су чак ти кругови повезани са скорашњим инцидентима, рањавањем припадника Жандармерије".

Зато је, додао је Дачић, неопходна одређена будност на том подручју. Замољен да открије више детаља тог разговора, Мустафа је за "Борбу" прецизирао да се о смањењу броја жандарма није разговарало. "То би свакако требало да размотри влада Србије, а не министар полиције. Дачића је занимало шта се заиста догађа на југу. Испричао сам му шта се догађа, а то што је чуо, сигурно се разликује од извештаја које су му службе саопштавале", рекао је Мустафа.


У духу евроатлантских процеса

Председник Скупштине општине Бујановац Шаип Камбери оценио је јуче да је захтев Албанаца са југа Србије оправдан због специфичности тог подручја и да је у "духу евроатлантских процеса". Камбери је за агенцију Бета казао да би формираје тог региона Прешевска долина омогућило "надградњу посебности и различитости на југу Србије". Камбери, који је и потпредседник Партије за демократско деловање, рекао је да релевантне странке у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа декларацијом потврђују да су привржене политичкој платформи усвојеној у јануару 2006. године. "Декларацијом понављамо ставове о решавању конкретних проблема који муче Албанце на југу Србије. Очекујемо да се интензивира политички процес који је започет реорганизацијом Координационог тела у марту ове године. Не прихватамо чињеницу да Влада Србије покушава да избегава обавезе које је преузела потписивањем споразума о реорганизацији Координационог тела", навео је Камбери. Према његовим речима, Влада Србије покушава да маргинализује Координационо тело и "бројне захтеве Албанаца у борби за одбрану националног идентитета и бржу интеграцију Албанаца у институције система Србије". "Не слажемо се са констатацијом да Координационо тело представља округли сто и сматрамо да је оно државни орган са конкретним задатком да спроводи програм Владе Србије. Захтеви изнети у декларацији нису никаква новина, јер су познати Координационом телу, ресорним министарствима и Влади Србије", навео је Камбери.

Поређење Прешевске долине са Санџаком - немогуће

Према објашњењу Бранка Делибашића, представника Координационог тела, Прешевска долина је скорашњи термин којег нема у уџбеницима географије. "Прешевска долина се тек у скорије време јавља као географска одредница, а иначе је географски термин за ово подручје врањско кумановска котлина. Сам термин је споран, зато што је измишљен и користе га искључиво Албанци и тек од скора су почели да га спорадично употребљавају и странци. Медвеђа је, рецимо, у Јабланичком округу", објашњава Делибашић. Александру Попову, из Центра за регионализам, термин Прешевска долина није споран, то је географска одредница као и Шумадија, сматра он, али му јесте спорна регионална целина најсиромашнијих општина у Србији. "Мислим да захтев није добар јер ће у јавности да изазове асоцијацију на отцепљење Косова, што ће неминовно наићи на отпор. Региони по националном принципу свакако нису добри. Бесмислено је гетоизирати тако сиромашне општине, напротив, ту би регион требало да буде знатно шири, како би се поспешио економски развој у једном његовом делу", каже Попов и додаје да је овакав захтев Албанаца само "реакција на лоше реаговање власти на проблеме који су се нагомилали у Прешевској долини". Поређење тог дела Србије с регионом Санџака, такође је немогуће зато што је Санџак и српски и црногорски, сматра Попов. "Пошто су неке санџачке општине у Србији, а неке у Црној Гори, морамо стварати меке границе, попут оних у регионима између Француске и Немачке", закључио је Попов.

Нема говора о размени територија

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је јуче да власти у Београду не размишљају о идеји поделе Косова и такозваној "размени" северног дела Косова за општине на југу Србије које у већини насељавају Албанци. "Нема говора о томе. И Косово и Метохија и југ Србије су територија Србије и нико у Београду у политичком смислу у том правцу не размишља", рекао је Ивановић Тањугу реагујући на изјаву члана представничког дома америчког Конгреса Дана Рохрабакер да Београд и Приштина треба да договоре размену територије. Рохрабакер је за "Глас Америке" изјавио да је "неопходно да се постигне... споразум између Србије и Косова у који би била укључена и размена територија".

"Оне области које су уз границу са претежно албанским становништвом треба да постану део Косова. Истовремено и они делови на Косову који се налазе северно од реке Ибар уз границу са Србијом и које су претежно насељене Србима треба да буду део Србије", казао је конгресмен. Ивановић је оценио да оваква иизјава једног америчког конгресмена указује на чињеницу да и у Сједињеним Држава "схватају да статус Косова није решено питање". "Статус ће морати да буде решеван и статус који буде прихваћен од обе стране преговорима, тада ће то решење моћи да буде одрживо и коначно за Косово и Метохију", подвукао је Ивановић.

Србија ће наставити да спроводи своју политику

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Међевеђу Милан Марковић оценио је јуче да декларација албанских оборника са југа Србије неће решити проблеме у тим општинама. "Реторика у декларацији не постоји у нашим разговорима. Мислим да је то можда последица нервозе радикалнијих елемената, јер ми ни на терористичке акте нити на овакву врсту провокација не одговарамо на начин како би они желели. Ми ћемо наставити да спроводимо нашу политику", казао је Марковић за телевизију Б92. "Ми не бежимо од тога да постоје проблеми. Важна је интеграција Албанаца у институције", рекао је Марковић и додао да разуме албанске политичаре јер се од њих, како је навео, очекује да реше нагомилане проблеме. Коментаришући захтев Албанаца да се Жандармерија повуче са југа Србије, Марковић је казао да министар унутрашњих послова Ивица Дачић има "конструктиван и коректан приступ" и да ће с њим разговарати о томе да ли можда постоје примедбе на начин употребе јединица полиције. "Зарад безбедности свих грађана у Прешеву и Бујановцу, нема потребе постављати било какав захтев за повлачење јединица полиције", рекао је он.


Интеграција Албанаца, али и Срба у локалне органе власти

Лидер Групе грађана која има одборнике у СО Бујановац Стојанча Арсић оцењује у изјави ФоНету да "помало забрињава" политичка декларација коју је донела Скупштина албанских одборника и напомиње да није најбитније "питање тражења посебног статуса за ове три општине". Има у њој више ствари које се провлаче и могу бити врло опасне, упозорио је Арсић и илустровао да је једна од њих и оцена да су акцијом специјалних снага подигнуте тензије, "а нигде није речено да су оне реаговале, као и свуда у Србији и свету, против организованог криминала". "Замењује се теза да Србија покушава да укине Копнену зону безбедности", додао је Арсић и подсетио да ова зона није формирана жељом Албанаца, нити Срба, већ уз сагласност међународне заједнице и, када за то дође време, биће укинута на исти начин. Сасвим је оправдан захтев за интеграцију Албанаца у државне органе али шта је са интеграцијом Срба у локалне органе власти, упитао је Арсић. Он је оценио да "изненађује доношење овакве декларације у тренутку када разговарамо о формирању заједничке власти у Бујановцу". Албанска страна тврди да је за то искрено опредељена, а онда доноси декларацију у којој се намеће да овде само Албанци имају проблеме, закључио је Арсић.