Русија одбацила нови предлог резолуције о Косову

Вашингтон, 20. јуна – Још нема сагласности за одређивање будућег статуса Космета, произлази из данашњих збивања у њујоршком седишту светске организације. САД, Британија и Француска понудили су трећи по реду нацрт резолуције, који је Русија одмах одбацила, јер и он наговештава независност Косова, неприхватљиву Србији, ако Београд и Приштина у наредна четири месеца не усагласе сада крајње супротстављене ставове. Бар делимични допринос изласку из ћорсокака очекује се од састанка председника Џорџа Буша и Владимира Путина, заказаног за 1. и 2. јули у Мејну.

Посматрачима се чини да је Запад предлог о Косову и програмирао тако да њиме „припреми терен” за сусрет два лидера, чији лични односи делују боље него везе између њихових земаља.

Главни спор произлази из чињенице да нацрт Америке и њених европских савезника предвиђа да се остваривање предлога Мартија Ахтисарија за „међународно надзирану независност Косова” одложи за 120 дана, али да се потом примени – ако Београд и Приштина у продуженим преговорима не постигну другачији договор. Србија и Русија раније су саопштиле да је орочавање неприхватљиво, поготову што косовским Албанцима обећава да ће по истеку рока добити оно што прижељкују, тако да не морају да теже компромису.

И данашњи западни предлог је неприхватљив, оценио је руски амбасадор Виталиј Чуркин у разговору с новинарима, одмах по завршетку кратких консултација чланица Савета. Тај нацрт „нас не приближава платформи која би нас објединила, јер предвиђа да по истеку рока ступе на снагу Ахтисаријеви предлози”, прецизирао је.

Чуркин је такође подсетио да је Москва својевремено доставила своје предлоге за тражење компромисног решења, опречне западној понуди, препоручивши да се и о њима разговара. Као извесну промену у ставу Запада он је навео „признање да преговори између две стране (Београда и Приштине) треба и могу да се наставе”.

Није се сложио са сугестијама да Русија „одбија сарадњу” у овом случају. Годинама је била активна у дипломатским напорима, подсетио је и нагласио да је и сада ангажована да се за „врло тешко питање” нађе решење које ће бити „позитивно и за Београд, и за Приштину, и за цео регион, и за међународну заједницу, и за међународно право”.

Заменици шефова мисија САД и Британије при УН, Алехандро Волф и Карен Пирс, поновили су, међутим, решеност да Косово ускоро добије нови статус. Идеално би било, рекли су новинарима, да се до њега дође договором Београда и Приштине, а ако не – „следи примена Ахтисаријевог плана”. Одлагањем исхода се, по речима Волфа, изишло у сусрет мишљењима „неколицине чланица Савета” да је потребно још времена за преговоре, док је Пирс нагласила да у том периоду посебно очекује „реалистичне предлоге” Београда.

Размена мишљења међу чланицама Савета ће се, по свему судећи, наставити. Да ли ће и када неки данашњи предлог стићи на гласање у том органу, или опет следе нова прилагођавања – остаје да се види. Прве консултације у новим околностима заказане су, како се чује, за прекосутра, у петак.

Сада лансирани западни предлог предвиђа, према сажетим тумачењима, да Ахтисаријеви предлози ступе на снагу ако Београд и Приштина не постигну споразум у поменутом року, који би доспео, вероватно, у новембру. Од генералног секретара УН се тражи да „хитно позове стране да наставе преговоре о коначном статусу… и да се уздрже од било каквих једностраних потеза који се тичу коначног статуса”. Према доступним верзијама, наглашава се и „одлучност да се не толеришу насиље, провокације и претње”.

Као новост се оцењује захтев да представник генералног секретара најкасније за 120 дана „оцени напоре страна да постигну заједнички језик о коначном статусу” и свој извештај достави Савету. Ахтисаријеви предлози би, произлази из документа, онда ступили на снагу, „осим ако Савет безбедности хитно не одлучи другачије после оцене” реченог представника, чије име није наведено. Као могућни нови посредник, уместо Ахтисарија, помиње се аустријски дипломата Волфганг Петрич, који је био ангажован и у више фаза кризе у бившој Југославији.

Понављају се, уз то, тезе да је Косово „специјалан случај… и да је неодрживо продужавање његовог нерешеног статуса… који је претња међународном миру и безбедности”. Међународној групи за надгледање се препоручује да „пажљиво размотри достигнућа Косова у остваривању међународних стандарда, напретка у стварању услова за повратак избеглица, решавању судбине несталих, промоцији духа међунационалног помирења, заштите права, безбедности и културе мањина”…

Неизвесност се, у суштини, наставља. Не зна се још, наиме, ни каква је судбина овог нацрта, ни шта све може да се догоди ако се он не усвоји, на пример због вета Русије. Пре продужавања преговора између Београда и Приштине, око чије је неопходности постигнут највиши степен сагласности у опстајућим принципијелним разликама, потребно је да се постигне некакав компромис у Савету безбедности, где разлике не изгледају мање од оних између Београда и Приштине. Јер, Запад изгледа одлучан да подржи независност Косова која „предстоји на овај или она начин”, док Русија и Кина инсистирају на споразумном решењу уз поштовање одредаба међународног права и Повеље УН.