Драгомир Јовичић: Република Србска је држава са ограниченим суверенитетом

У Републици Србској и Федерацији БиХ у октобру ће бити одржани општи избори. Глас Русије је разговарао са лидером нове политичке снаге у РС и БиХ, Странком праведне политике, доктором правних наука Драгомиром Јовичићем, који је и кандидат за председника РС, о њиховим ставовима и променама које би ова политичка опција донела у РС и БиХ.

Ваша политичка странка је једно освежење у Републици Србској чији кадар је састављен од веома учених људи, односно људи који су професионалци у своме послу. Реците нам нешто више о томе, који су циљеви ваше политике и шта ваша странка нуди у односу на две странке (СДС и СНСД) које се смењују на власти у задњих двадесет година.

- Пре свега да се захвалим вама на одвојеном простору и да поздравим ваше слушаоце. Када је у питању Странка праведне политике желим да истакнем да је то једина озбиљна нова политичка снага на политичкој сцени. Странка је званично основана децембра прошле године, али смо пре тога радили озбиљне анализе о томе да ли је уопште потребна нова политичка странка у РС и БиХ. Кроз комуникацију са грађанима дошли смо до податка да преко 70% анкетираних мисли да је потребна нова политичка снага. Кроз та истраживања смо дошли и до програмских определења странке, јер смо у комуникацији са грађанима видели шта су основни проблеми и сви то знамо. Када кажем да смо једина озбиљна нова политичка снага, онда то заиста и тако мислим јер преко 70% нас никада није полтички деловало. Ја никада нисам био у некој политичкој партији.

Ви сте били сте министар МУП-а Републике Српске.

- Да, био сам министар МУП-а РС у влади Младена Иванића као нестраначка личност. Пре тога сам дуги низ година радио у полицији на одговорним дужностима. Наши људи су доказани у струци којом се баве и познати су широј јавности, а имамо и доста младих људи. Оно што је ново у смислу деловања у нашој странци у односу на друге, јесте и образац понашања, и сама поставка статута. Оно што је потребно урадити у РС је вратити ствари у институције система и смањити моћ политичких партија. Код нас је партократија дошла до неслућених размера. Политичке партије укључују и у сфере које нису политичке, па тако партије одлучују у електродистрибуцији, култури, спорту, безбености, правосуђу па је чак дошло и до кућних савета да морате гледати ко припада којој партији. То је оно што Странка праведне политике жели да мења и својим примером то показује јер у статуту стоји да једно лице може бити највише два мандата председник странке. Значи остаје политичка партија, али се мењају људи који је воде. Оно што је проблем по мом мишљењу и богатом иксуству, и кажем да је моје политичко искуство мало, али моје животно искуство у раду у државној управи и приватном сектору је веома велико. Оно што је најпотребније јесте да струка овлада одређеним областима, да стручни људи преузму одговорност за стање у друштву у различитим областима. Ми смо постали друштво у којем нема никакве одговорности и то је оно што СПП жели да врати. Стручни, професионални људи и висок ниво одговорности за оно што се ради. И политичари морају да одговарају. Ако ништа друго имају политичку одговорност, а нажалост велики број политичара има и кривичну одговорност. То је нешто што нам је потребно, да унесемо у политички живот.

Ако постанете председник Републике да ли ћете се вратити изворном Дејтонском споразуму, односно да ли ћете зауставити укидање надлежности Републике Српске и вратити одузете надлежности, јер знамо да и најмања уредба или закон на нивоу БиХ укида надлежности Републике Српске?

- Врло добро питање. Пре свега желим да кажем да ја нисам неозбиљан човек, да се нисам кандидовао за председника РС да би ја глумио неког потенцијалног председника. Ми пружамо грађанима могућност избора. Они ће бирати кога ће изабрати за председника. Мислим да су грађани коначно схватили да политичке елите које су на сцени, и на власти и у опозицији, готово на једнак начин функционишу, јер је РС из дана у дан у све лошијем положају. Ушао сам у све ово са озбиљном намером да мењам стање у РС и БиХ. Када говоримо о надлежностима које се смањују, поново се враћамо на проблем стручних људи. Ја сам био министар МУП-а, нестраначки, и као правник се разумем у право и примену закона, и нису ме интересовали политички захтеви ни једне од политичких партија. Ја сам радио у складу са законом и у интересу РС. У том периоду (2001-2002) када је мисија УН завршавала свој мандат, врло важан период за РС и БиХ, да смо имало имали памети и стручности ми би завршили са процесима реформи крајем 2002. године. Управо нас је незнање довело у проблеме у којима се дан данас налазимо, и РС и БиХ.

Одлучили смо да у изборну трку идемо самостално на све нивое јер смо направили озбиљну инфраструктуру и желимо да стање коренито променимо. Отишао сам мало шире, желим да кажем да сам био министар који је први у БиХ добио акредитацију од међународне заједнице, представника Жака Клајна, на којој је писало полиција РС је реформисана и послове обавља у складу са међународним стандардима. Након тога тадашња власт, која поново хоће да се врати окупљена око Савеза за промене је имала интерес да ми не продужи мандат и довела је потпуно нестручног човека на позицију министра. Уместо мене је дошао Зоран Ђерић који је архитекта, те је водио МУП. Увео је и МУП у процес реформе који дан данас траје где је потрошено око две милијарде марака, а од тога БиХ и РС немају ништа. Суштина је знање. Да смо тада наставили да функционишемо на начин на који је министарство функционисало ми не би имали ове агенције. Рецимо СИПА, није могла да добије сагласност МУП-а док сам ја био министар и о томе сам написао допис Жаку Клајну и рекао зашто СИПА не може бити полицијска агенција уз сагласност МУП-а РС и она је тада била агенција за информације и заштиту, али је са Зораном Ђерићем и Савезом за промене, садашњим, постала полицијска агенција. Сада ради то што ради по РС и БиХ, хапси наше људе. Сви се сећамо када је СИПА блокирала ЦСБ Бијељина, ухапсила начелника криминалистичке службе и још пар запослених који су били две године у притвору, а потом ослобођени. Ником им се није извинио. Сада неко хоће да ми имамо поверење у СИПА-у и било који орган БиХ. Све што причам је проверљиво. Ми смо сами допринели преношењу надлежности. Процес реформе јавне управе је отворио потпуно беспотребно 2003. године председник Владе РС Драган Микеревић. Потписао је са Мајклом Хемфризом, представником европске комисије меморандум о реформи јавне управе који је отворио катаклизму у БиХ. То нам није требало. Сада ти који су то урадили, као требају да нешто промене. Не знам како очекују да добију подршку када су већ били у прилици да нешто ураде, а нису ништа урадили.

Следеће што ћу рећи је веома важно. Значајан део апарта БиХ је у потпуној супротности са Уставом БиХ који је на снази. Ја сам доктор правних наука и то потпуно оговорно говорим. У чл 3. Устава БиХ или анекса 4. Дејтонског споразума, јасно су прописане надлежности заједничких институција БиХ. Таксативно су набројане и тачка 3, каже да све оно што није искључиво дато у надлежност заједничким институцијама је у надлежности ентитета. Полиција је искључиво у надлежности ентитета. Откуд потреба да је Република Србска тако пусти са свог нивоа и да направи проблем који ми данас имамо? Не само у смислу губљења надлежности, него смо створили такав безбедносни систем који не може да функционише и када би ми сви хтели да функционише.

Република Србска, БиХ и ЕУ - какав је став СПП по питању уласка у ЕУ и на којем ће нивoу бити референдум о евентуалном приступању?

Добро сте поменули референдум као облик непосредне демократије који постоји више од 500 година. Видимо да је и у Шкотској референдум о статусу и све зависи од грађана. Ја сам веома прагматичан. БиХ је у срцу Европа и ми смо ту. Не можемо бити против комуникације са ЕУ. Са друге стране не требамо ни по сваку цену трчати према ЕУ ако од тога нема ништа. Рецимо, 2001. године сам организовао предавање за студенте МУП-а на које сам довео тадашњег председника владе Младена Иванића. Он је тада рекао да није реално да БиХ уђе у ЕУ пре 2009. године. Ево, скоро је 2015. и данас смо још даљи од ЕУ него тада. То не зависи од нас, него од многих других околности. Не треба бити изолован и треба сарађивати на бази заједничких интереса, а не подређености. СПП нема ништа против европских интеграција, али то не треба да затвара сарадњу са остатком света. Зашто не би ималу бољу сарадњу са Русијом него што је имамо сада. Постоје и евроазијске интеграције. Све су то отворена питања. Када је у питању референдум, не мислим да он треба да буде нешто на шта ми немамо право. Упорно нам се покушава наметнути став да Република Србска није држава, да је она део државе и да нема право на референдум. Постоје ситуације где су општине имале референдум о битним питањима. Свакако да Република Србска као држава са ограниченим суверенитетом има своју законодавну, извршну и судску власт, територију и све што је обележје једне државе, осим међународних односа што припада БиХ, што ја не негирам, те у складу са тим сматрам да Република Србска има право на референдум о битним питањима, како о уласку у ЕУ, тако и у НАТО, а што једно друго веже.

Односи Републике Српске и НАТО - са једне стране сви представници Републике Српске од краја рата до данас, су били или изричито против НАТО-а или се говори да ће бити референдум на нивоу РС. Чињенице, међутим, говоре сасвим другачије. Представници РС у институцијама БиХ раде све то да би се БиХ као заједница два ентитеа придружила НАТО-у. Потписивани су разни меморандуми, акциони планови за приступ. Представници једне политичке партије јавно и отворено то подржавају. Прича се једно, а ради се друго. Какво је Ваше мишљење?

- Рекли сте сада нешто због чега је СПП одлучила да буде самостална у свом политичком деловању. Све политичке партије причају једно, а раде друго. Због тога нисмо желели да имамо било какву ближу комуникацију јер не мислимо да причамо једно, а радимо друго. Врло је тешко одвојити питање ЕУ и НАТО-а. То иде једно с другим. Свака земља је прво ушла у НАТО или се је процес одвијао заједно. Мој став и став СПП-а је тај да БиХ треба да има војну неутралност. Наша национална структура и прошлост иду у прилог томе да ми треба да будемо неутрални и то је оно за шта ћемо се ми залагати.

Ради се о веома важном питању, и ако СПП добије довољан ниво поверења грађана, и буде њена улога пресуђујућа, будите сигурни да ми о прикључивању ЕУ и НАТО-у сигурно нећемо одлучивати без тога да питамо грађане. То је тако важно питање, да ни парламент нема право да о томе одлучује. То може да одлучи само народ Републике Српске на референдуму.

Јужни ток као велики пројекат, и да ли треба појачати еконосмку и сваку другу сарадњу са РФ? Тренутно се је указала шанса за изоз пољопривредних производа, а познато је да Република Србска има потенцијал за то, а опет неки политички представници говоре да ми не можемо да опскрбимо Русију јер је она огромна, а када бисмо само продали "месној заједници" у Москви сав урод сви би били задовољни.

- Ми причамо задњих година како РС има квалитетну комуникацију и сарадњу на свим пољима са Русијом и ја сам наравно неко ко то подржава и сматрам да РС и РФ требају да имају далеко већи ниво сарадње на свим пољима. Мислим да више декларативно причамо о тој комуникацији и доброј сарадњи и на крају крају крајева дошло је до спајања тржишног друштва. У време претходне посете председника РС Русији, Гаспром је одлучио да седиште из Републике Српске премести у Сарајево, а ми причамо да имамо добру сарадњу. Свакако мислим да сарадња мора бити таква да фокус сарадње РФ и БиХ мора ићи преко РС јер смо ми повезани и традицијом, припадамо истом народу на одређен начин, а руско тржиште је тако велико да ми свакако треба да имамо интерес економске сарадње и кроз Јужни ток и кроз размену пољопривредних производа, као и свих других области. Ми само да направимо добар споразум на бази пољопривредне сарадње ми смо завршили све своје проблеме. Москва је бројчано већа од РС око петнаест пута. Све се то може решити да ми имамо довољно прагматичне политичаре и ако имамо довољно политичког интереса. Имамо Споразум о специјалним и паралелним односима са Србијом и потписује га опет свака нова влада која дође поново. Устав нам је дао могућност да склапамо споразуме са другим државама, па зашто не би потписали и са Русијом. То зависи од РС и њених политичара. Проблем је што се покушава ићи на два или три колосјека.

Због сукоба у Украјини значајан део ЕУ нема приступ руском тржишту, а ЕУ шаље јасну поруку Србији да јој не пада на памет да узме део тржишта од земаља ЕУ у Русији. Значи ЕУ не да тржиште у Русији, а камоли да ће дати у ЕУ. Ту треба видети где су наши интереси. И ако уђемо у ЕУ, опет ћемо морати решавати своје проблеме. СПП сматра да се криза мора решавати на основу сопствених потенцијала. Ми увозимо кромпир из Египта, лук из Аргентина и друго. Овде имамо услове да можемо произвести и за себе и за окружење и од тога би могли добро живети. Ми немамо сигурни пословни амбијент, немамо правну сигурност, пореску политку и то се све може променити. То све зависи од политичких партија које су уништиле тај амбијент и сматрам да грађани треба да бирају оне људе који нису у никаквим дуговањима и обавезама према другим политичким партијама, а да не будем субјективан, не видим било коју другу партију која нема политичке обавезе према другим партијама.

Генерал Ратко Младић и први председник Републике Српске Радован Караџић су у Хагу и процес ће потрајати. Све власти до сада су се мање-више неутрално опходиле према њима, могло би се рећи без икакве подршке. Какав је Ваш став о томе? Ако будете председник, да ли ћете пружити јавну и финансијку подршку за њихову одбрану?

Прво да кажем свој став о Хашком трибуналу. То је чисто политички суд. Ја сам доктор правних наука и то потпуно одговорно говорим. Учинићу све да им пружим подршку и они нису тамо због себе приватно, него због Републике Српске. Један је био председник, а други командант војске Републике Српске. Они су радили, водили овај народ и омогућили да не страдамо у већем обиму него што смо страдали и стварали Републику Српску у којој данас сви живимо. Без обзира на проблеме ми имамо гаранцију опстанка на овим просторима кроз Републику Српску, тако да Република Србска и ја ако будем председник, имам обавезу да институционално учиним све да ти људи имају могућност да се на квалитетан начин бране. Мора им се помоћи и финансијски, кроз обезбеђење документације и свих потребних сведока које они буду тражили. Ми то до сада нисмо организовано радили и то је познато свим грађанима. Вероватно због страха од међународне заједнице и због тога јер је јасно да је то политички суд. Хашки трибунал нема једнак однос према свим актерима сукоба у БиХ и институције РС су могле далеко снажније да реагују, прате и штите интерсе, не само због њих појединачно, него зато што је то институционална обавеза. Ја сигурно нећу имати страхове да то радим, а то сам показао и кроз свој претходни рад. Свима сам јасно ставио до знања шта може, а шта не може. Без икаквих страхова бих стао на страну тих људи, наравно у тежњи да као правник и легалиста омогућим да се људи у једном квалитетном и законитом поступку бране и да докажу своју невиност, јер нико није крив док не буде осуђен.

Вања Савићевић,

https://serbian.ruvr.ru/2014_09_20/Dragomir-Jovichic-Republika-Srpska-je-drzhava-sa-ogranichenim-suverenitetom-1229/