Да ли ће бити укинут амерички ембарго на испоруке оружја Вијетнаму?

Недавна посета начелника Здруженог генералштаба америчке војске, генерала Мартина Демпсија, Вијетнаму може изазвати даље компликовање ситуације у региону. Јачање америчко-вијетнамске војне сарадње одвија се на фону дуготрајног територијалног спора између Пекинга и Ханоја у Јужном кинеском мору.

Посета америчког војног начелника је показала да САД придају врло озбиљан значај контактима с Вијетнамом по војној линији. После заоштравања спорова између Кине и Вијетнама због рада кинеске нафтне платформе овај заокрет у америчкој политици је посебно запажен. Питање је колико далеко ће отићи САД и Вијетнам у развоју сарадње у сфери одбране.

Раније је разматран уздржани сценарио по којем је земље требало само да покажу зближавање, рецимо, обављајући заједничке вежбе у борби с пиратима или увежбавајући операције на спасавању на мору. Међутим, после Демпсијеве посете стручњаци не искључују ни могућност озбиљнијих корака. Може бити речи о укидању ограничења на испоруку савременог америчког оружја Вијетнаму и појави програма тесније сарадње оружаних снага двеју земаља.

Пред почетак затвореног сусрета Демпси је рекао новинарима да ову посету сматра једним од најважнијих момената у својој каријери. То је први пут од 1971. године да је начелник Здруженог генералштаба америчке војске посетио Вијетнам. Тада је то, природно, био Јужни Вијетнам који контролише сајгонска влада. Симболично је то што је генерал Демпси посетио вијетнамске ратне бродове и срео се с њиховом посадом у граду Данангу, некадашњој територији највеће америчке војне базе. И док нема говора о враћању Американаца у базу, ублажавање ограничења на испоручивање оружја Вијетнаму је скоро решено питање. Раније се за ово заложио сенатор Џон Мекејн. Он је истакао да је дошло време за укидање ембарга на испоруке оружја како би САД могле да помогну Вијетнаму у питањима одбране.

То је део шире америчке политике у региону која се назива и „повратком САД у Азију“, - сматра руководилац Центра за међународну безбедност, академик РАН Алексеј Арбатов:

- САД Кину сматрају својим главним супарником у XXI веку. Зато се труде да помогну у јачању економске и војне моћи држава које имају озбиљне противречности с Кином. То је пре свега Јапан, али су то и Јужна Кореја, Филипини и државе Индокине, пре свега Вијетнам. Од бившег ратног непријатеља Вијетнам се претвара, ако не у савезника, онда у партнера. САД су чак спремне да одложе противречности у вези с људским правима као и прошле историјске увреде везане за проблем ратних заробљеника. Американци су почели радове на чишћењу усмерене на санирање последица прскања хербицида „наранџасти агенс“ који су САД својевремено примењивале у борби против вијетнамских партизана у џунглама.

Међутим, ова хуманитарна акција не сме да заклони главни геополитички мотив – жељу САД да сачува утицај у региону и да не дозволи јачање кинеског утицаја овде, - истакао је стручњак.

Раније је председник КНР Си Ђинпинг упозорио азијске држве на формирање „бескорисних“ војних алијанси. Његове речи су очигледно биле упућене земљама које јачају одбрамбену сарадњу с САД. Према овоме се у Пекингу односе с крајњим опрезом. Тамо се плаше да ће савезници и партнери Сједињених Држава осетивши америчку подршку заузети оштрији став у територијалним споровима с Кином. Русија није учесник у територијалним споровима у Јужном кинеском мору, зато она овде није ни на чијој страни. Ипак, како је недавно изјавио заменик министра иностраних послова РФ Игор Моргулов, Москва мешање трећих земаља у решавање територијалних спорова у Јужном кинеском мору сматра контрапродуктивним.

Александар Карнејев,