Ој крвави Вучји доле, одавно те Срби воле

НИКШИЋ - У спомен Вучедолске битке, а за покој душа црногорских и херцеговачких јунака јуче су владике будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки умировљени Атанасије са свештенством и монаштвом двије епархије на темељима цркве Светог Свештеномученика Атиногена, на Вучјем долу, служили свету архијерејску литургију. Традиционални црквено народни сабор на овом кршевитом и гласитом дијелу никшићке општине, гдје се прије 133 године одиграла једна од највећих битака у црногорској историји, окупио је велики број Никшићана, Подгоричана, грађана других црногорских општина, као и Херцеговаца.
Служећи Свету архијерејску литургију владика Јоаникије је казао да је то мјесто Бог предвидио и изабрао да се на њему подигне светиња Божија.
- Овдје је Господ видио своју благодат и своју милост на народ свој којега је призивао у помоћ на младока књаза Николу Петровића и на црногорске и херцеговачке војводе и војнике који су у једној мисли, у једној вјери и једном духу сабрани овдје да се боре за крст часни и слободу златну - за ослобођење свога народа и свога оточаства. Читамо у "Споменицци", књизи која је приређена у очи овог славља како се књаз Никола молио Богу приликом битке на Вучјем долу. Знамо да је био побожан владар, као што су били побожни и сви Петровићи. Из те светородне лозе је он изникао, наслиједио побожност од светога Петра Цетињског, од митрополита Петра Другог Петровића Његоша. И припремајући војску, организујући је за бој учинио је све. Али, прије свега полагао је наду у Бога, призивао њега у помоћ и светога Василија Острошкога и светога Петра Цетињскога. Знамо када је прешао из Црне Горе у Херцеговину и ступио на тло Бањана, да се зарекао да ће подићи цркву светоме Сави Првом архиепископу српском, пошто је кренуо да ослободи његов удио, који му је припадао као младоме кнезу Немањића. И много тога још знамо драга браћо и сестре. Знамо да су сви били једнодушни, да није међу њима било колебања, двоумљења којем народу и којој вјери припадају. Радили су све да не дозволе да међу њима буде расцјепа. И зато им је Бог дао тако величанствену побједу, казао је владика Јоаникије.
Вучедолска битка је како је владика нагласио круна свих оних бојева и битака у крвавој од Грахова, Невесиња до Шаранаца.
- И не треба да заборавимо све оне који су претходно изгинули. И када подижемо обај свети Храм помињемо не само, оне који су изгинули на Вучедолској бици, него и све оне који су претходно изгинули за крст часни и слободу златну, за ослобођење свога народа и његово уједињење. Али драга браћо и сестре ми смо започели овдје ову дивну светињу, посвећену светом Свештеномученику Атиногену, зато што се на његов празник и спомен догодила ова битка и што је он тада са небеса задахњивао и помагао јунаке вучедолске битке те су извојевали тако сјајну и величанствену побједу. Зато се и везујемо за светитеља који се тога дана прослављао, а не за 28. јул, датум када се битка и одиграла. То је сигурно правилније и богоугодније. Овдје су људи кренули једнодушно и само тако можемо да подигнемо овај храм, једнако са ове и са оне стране границе. Све подјеле морамо склонити и спријечити када зидамо ову светињу. Треба да будемо сложни, једнодушни и да се молимо Богу. Да градећи ову цркву Божију и сами постанемо црква Божија и да је носимо у срцу своме, јер једино тако можемо подићи и завршити ову светињу, а она ће ако Бох да брзо заблистати у пуном сјају и слави, казао је владика Јоаникије.
Саборовање је настављено промоцијом књиге "Споменица - Вучедолска битка 1876". О овом вриједном зборнику говорили су Милутин Мићовић, књижевник, приређивачи проф. др Живко Ђурковић, проф. Милорад Миловић, пјесник Радомир Уљаревић, док је одломке из књиге читао Марко Баћовић, глумац. Скупу се обратио и Бранислав Баћовић, који је обезбиједио новац за штампање књиге.
У програму је учествовао и хор свете Анастасије српске из Требиња.

Градња уз Божију помоћ
Владика је казао да су им неке институције стопирале градњу храма, али да ће он ипак, уз Божију помоћ бити саграђен.
- Ми смо мало сачекали са градњом овог Храма, јер су нам прошле године стигле неке забране за градњу. Поднијели смо све предвиђене папире за добијање дозволе. Али знате ви то добро, да су наше институције споре, понекад и намјерно одуговлаче. Међутим, ми имамо људе и стручне и способне који ће све урадити да на вријеме добијемо дозволу, и ако Бог да, наставимо убрзо са градњом овога светога храма, поручио је владика Јоаникије. Аудио запис