Чувајмо ријечи српског језика

Нова открића обнављају сјај Његошевог дјела, налазећи у њему надвремен и надзвучан траг једног дубљег, скривеног поретка. Језиком бројева, симетрије и љепоте, тај поредак говори о до сада непознатом јединству свијести са тијелом, ума са природним законима и, уопште, о јединству човјека са знаним и незнаним силама, енергијама и цијелим свемиром...
Међу највећим дометима савремемне науке су сазнања о самоувођењу реда из нереда (фрактали) и о томе да сваки дио носи потпуну поруку о цјелини којој припада (холографија). Код Његоша, као и Тесле, та дубока знања су природна основа њихових погледа на свијет. То је један од најзначајнијих разлога који је довео до тога да са правом можемо рећи: Његошево и Теслино дјело дају божански замах који води до неслућеног напретка и оног коначног спасења кад се све разрјешава по начелима љепоте и љубави – кад крај означава пут ка рају.
До тих надузрочних висина Његоша је уздигао један осмишљени ред којем је у свемиру све подређено, и дубока мудрост српског језика. Древни говор је драгоцјена ризница мисаоних слика и духовних праслика које одражавају дубоко јединство ума и материје, човјека и свемира. Уз то, мисаоне слике одржавају равнотежу у раду можданих дјелова чиме се буде скривене умне моћи. То својство имају само стари језици који су сачували своје древне коријене и слојеве. Да ли је српски језик један од тих говора који покрећу несвакидашње умне моћи?
Алокананда Милер (директор института за статистику у Калкути), унука славног пјесника Тагоре, који је писао на бенгали језику, већ више од тридесет година изучавала је српски језик, написала је: "Још као студент словенских језика на Оксфорду, раних педесетих година, примијетила сам извјесну сличност између бенгали и српског језика, а касније, кад сам преводила српску постреалистичку поезију на енглески језик, постала сам сигурна да дубока веза мора постојати између ова два језика и да она вуче своје поријекло из санскрита".
Послије опсежних проучавања, госпођа Милер је доказала да су од свих живих језика санскриту најближи српски и бенгали. О томе је у Калкути објавила и научни рад на енглеском језику. Изнијела је да је око 20 одсто ријечи српског језика и санскрита исто, а још 10 одсто је слично. Значи, послије више од три хиљаде година од раздвајања, српски језик чува око трећину ријечи коришћених у древним Ведама... Значи, наш језик је један од најстаријих живих говора...! Многи знаменити људи су осјећали љепоту, вриједност и значај српског језика. Јохан Волфганг Гете, Јакоб Грим, Никола Томазео, Адам Мицкијевич, Дубислав Пирх, Арни Буе...
Чувајући част и чистоту највишег наслеђа – језика, чувамо ум и здравље. То је један од начина да повећамо општи склад у себи и постигнемо оно блажено стање кад, здрави, тијело готово и не осјећамо. То је начин да спонтано будимо скривене моћи ума, на којима се заснива будућа физика и технологија свијести... Гледано у наведеном свијетлу, може се поуздано предвидјети српски језик, неупрљан непотребним туђицама, биће значајан чинилац у свјесном убрзању развоја људи и несагледивом напретку који се очекује после 2012. године.
У сазвежђу наших ријечи нарочито блистају оне које су сачуване из санскритског праизвора. Та давна и дивна спона са ризницом духовних праслика даје изузетну снагу српском језику, а будућој технологији – свијести и велики значај. Међутим, неко као да је свјестан тога и жели да то спријечи. Древне ријечи, светила ума, безочно се затамњују беспотребно убаченим туђицама. Намјерно или непажњом, посљедице су исте, у тамно плаветнило нашег језика вјештачки се угуравају неприкладни звуци који краду енергију из можданих ћелија, измождавају и заглупљују. У том потмулом походу, са одликама духовног вампиризма, и чаробне ријечи попут учења, учитеља, васпитања, васпитача, замјењују се накарадним туђицама: едуковање, едукација, едукатор... Навешћемо још неколико од тих ријечи за заглупљивање, које нам се протурају и потурају, а ви препознајте остале: интелект (ум, разум); интелигентан (уман, разуман, паметан); емоција (узбуђење, осјећај); идеалан (савршен); идеал (узор, савршенство); интензиван (јак, моћан, силан); интуиција (предосјећај, слутња); транспарентан (провидан, прозрачан); транзит (превоз, прелаз); контакт (додир, спој); едукација (васпитање, учење), ћао (здраво)...
Упоредимо српску ријеч "здраво" и туђицу "ћао". Осјетите и сами гдје је смисао, а гдје бесмисао у реченицама: "Здраво био, мили побратиме... Још здравији, мој премили брате" и "Ћао био, мили побратиме... Још ћајији, мој премили брате".