Караџићевим судијама се жури

Судско веће Хашког трибунала наложило је тужилаштву да предложи начин за смањење обима оптужнице против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, да би суђење које би требало да почне у септембру, било брзо и ефикасно.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортацију, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95. године.

Подсећајући на своју дужност да обезбеди брзо и ефикасно суђење, веће председавајућег Ијана Бономија наложило је тужиоцима у четвртак да „размотре које од тачака оптужнице би могле бити уклоњене... и која би места злочина могла бити изостављена из доказног поступка”.

Тужилаштво, при том, мора узети у обзир да места злочина о којима буде изводило доказе, буду репрезентативна за кривична дела наведена у оптужници.

„Мишљење је судског већа да је сада време да Тужилаштво озбиљно размотри ово питање, имајући у виду начине на које би обим оптужнице, као и суђења, могао бити смањен”, пише у налогу судија.

Веће судије Бономија је назначило да ће, ако тужиоци то не учине, само одредити о којим ће наводима оптужнице саслушати доказе, водећи рачуна да они буду репрезентативни.

На статусној конференцији судија Бономи је рекао да би „величина предмета могла бити таква да се морају предузети кораци за ограничавање доказног поступка оптужбе”.

Прихватајући да је то неопходно, тужилац Алан Тигер сугерисао је да је прави начин за смањивање обима поступка увођење у спис писаних изјава сведока оптужбе.

Тигер је затражио да судско веће продужи рок за одговор Тужилаштва, који истиче 14. августа. Судија Бономи одговорио је да ће веће размотрити тај захтев.

Караџић: Сребреница је мит

Бивши председник Републике Српске изјавио је да ће оспоравати „апсолутно све” наводе оптужнице која га терети за геноцид над Муслиманима у Сребреници у лето 1995. године.

Караџић је рекао на статусној конференцији да је тврдња да је Војска РС у јулу 1995. убила око 8.000 сребреничких Муслимана „мит заснован на погрешним чињеницама”.

Оптужени је, међутим, прихватио да је у Сребреници стрељано „неколико стотина, а не хиљада ратних заробљеника”.

„Све у вези са Сребреницом што је до сада представљено је погрешно... Ми смо уверени да се ту ради о вишеструком претеривању и желимо да се утврди ко је стварно страдао... Апсолутно је све спорно”, казао је Караџић.

Он је тврдио да се „и сада појављују живи људи чија су имена на споменицима”, да су „хиљаде људи који су на списковима жртава гласали на првим изборима у БиХ” после рата, и да су као жртве масовног убиства у Сребреници наведени погинули у сукобима 1992-93. године, и погинули у „великим борбама после ослобођења Сребренице” јула 1995. године.

Караџић је тврдио и да се „премештају гробља и сахрањују у Сребреници, да би се повећао број жртава”.

„Ми тражимо да се утврди да ли је неко погинуо 1992. или 1995. и да ли је погинуо у борби или је била егзекуција... Знамо да је било неколико стотина, а не хиљада, везаних ратних заробљеника, који су били стрељани”, казао је Караџић.

Тражећи да му Тужилаштво достави све ДНК материјале на основу којих је утврђиван идентитет жртава у Сребреници, да би их експерти одбране проверили, Караџић је казао да „одбрана обећава да ће на идентификацији и броју жртава доћи до највећег изненађења на овом суђењу”.

Оптужени је најавио да ће одбрана током процеса изнети „истинску листу жртава која ће се разликовати у хиљадама од оног што се сад мисли”.

По његовим речима, последњи је тренутак за утврђивање истине о Сребреници у интересу српског и муслиманског народа, помирења, БиХ и Европе.

„Стварање мита о Сребреници на нетачним чињеницама може се окренути и против Европе јер може изазвати бес неких елемената и усмерити га против Европе”, рекао је Караџић.

Тужитељка Хилдегард Ерц - Рецлаф рекла је да је „изненађена” Караџићевим захтевом да му се достави сав ДНК материјал, јер оптужница није засноване на идентитету појединачних жртава, већ на томе што су оне у великом броју нађене у масовним гробницама.

Оптужба је, по речима Ерц-Рецлафове, веровала да није спорно да су нађена тела из Сребренице и изненађена је што Караџић, како изгледа, и то оспорава.

Караџић је узвратио да се „не може закључивати на основу броја тела” и указао да је до сада „пронађено” око 2.500 жртава, а да хашко тужилаштво „помиње број од 8.000” убијених.

Одбрана тражи обавештајна документа НАТО
Одбрана Радована Караџића затражила је од Трибунала и да обавеже НАТО на достављање обавештајних докумената који, како тврди, доказују да су САД 1995. наоружавале Армију БиХ, упркос међународном ембаргу.

Караџић стога од НАТО тражи све извештаје, налазе истрага и друге документе о летовима ка аеродрому у Тузли у зони забране летова, између 10. и 12. фебруара, као и током марта 1995.

Одбрана тражи и сву преписку између САД и Турске у вези са „црним летовима за Тузлу” од 10. фебруара 1995. до 31. децембра 1996.

У поднеску објављеном у четвртак, одбрана тврди да су припадници норвешког одреда у Унпрофору и хуманитарни радници у фебруару и марту 1995, били очевици испорука оружја АБиХ на аеродрому у Тузли, које су надгледали Американци у цивилним оделима.

Слетање авиона су, према поднеску, видели и припадници британских специјалних јединица САС у Тузли.

Норвежани су, по Караџићевој одбрани, о томе обавестили своју владу, а цела афера је постала и предмет пажње Уједињених нација.

САД су затим интервенисале, норвешким очевицима је прећено, а тадашњи министар одбране Вилијам Пери је званично негирао да Вашингтон наоружава босанску војску.

Караџић тврди и да је истрага коју је спровела холандска влада у архивама у Сарајеву открила документе који потврђују да је 40 митраљеза, и друга војна опрема, 14. фебруара 1995. пребачено хеликоптером са аеродрома у Тузли у Жепу, а одатле у Сребреницу. Оба града тада су била заштићене и демилитаризоване зоне УН.

Као извор за све те тврдње, одбрана се позива на књигу извесног Кеиса Вибеса (Cees Wibes) чији је наслов „Обавештајни рад и рат у Босни” (Intelligence and the War in Bosnia).

Караџић у поднеску образлаже да је обавештајне документе од НАТО затражио писмима, али није добио одговор, те је стога неопходно да судско веће Алијансу обавеже на достављање посебним налогом.

Поред геноцида у Сребреници, Караџићу се на терет оптужницом ставља и геноцид и злочини против човечности над Муслиманима и Хрватима у више других општина у БиХ, те узимање међународних талаца.

Караџића су ухапсиле власти Србије 21. јула 2008. године. У првом појављивању пред судијом Трибунала, крајем јула и крајем августа, он је одбио да се изјасни о кривици, после чега је судија Бономи, у складу са правилима, у спис увео да се оптужени не осећа кривим.