Руски кнез пре пола миленијума помогао изградњу манастира Крушедол

И овог лета Господњег на празник Преподобне мати Ангелине српске, 12. августа, служило се празнично бденије у њеној и задужбини њених синова Светог Владике Максима и Светог Јована Деспота, у манастиру Крушедол. Мање је познато да је управо уз руску помоћ, односно помоћ кнеза Василија III Ивановичa, мати Ангелина пре пола миленијума подигла манастир Крушедол….

О преписци и сарадњи мати Ангелине са руским кнезом, за «Глас Русије» говори Катарина Миторвић, истраживач-сарадник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофког факултета у Београду :

- Ђорђе Бранковић је био старији син слепог Стефана, сина деспота Ђурђа Бранковића, и Ангелине, кћери албанског великаша Аријанита Комнина. Рођен је у Фурланији. После смрти Вука Гргуревића угарски краљ Матија Корвин доделио му је титулу србског деспота 1486. г. Исте године Ђорђе се са мајком Ангелином и братом Јованом настанио у Срему. Двор сремских Бранковића налазио се у граду Купинику на обали Саве. Бранковићи су са собом донели мошти слепог Стефана и положили их у цркву св. Луке у Купинику. У другој половини 1497. или током 1498. Ђорђе се замонашио, те се од тог доба у изворима помиње као монах Максим. У прво време старао се о духовним потребама Срба у Срему. После смрти деспота Јована Бранковића (1502) и удаје његове удовице Јелене Јакшић за хрватског великаша Иваниша Бериславића, који је понео титулу србског деспота (1504), Максим је са мајком Ангелином отишао у Влашку код војводе Јована Радула, за кога је обављао дипломатске послове. Почев од 1505. г. помиње са као влашки митрополит. После смрти Јована Радула, Максим и Ангелина су се, суочени са непријатељством новог војводе Михне вратили у Срем. На острвцету у Обедској бари недалеко од Купиника Максим је још за живота деспота Јована подигао манастир посвећен празнику Блговештења. У питању је била црква брвнара скромних димензија у којој се замонашила Ангелина пре одласка у Влашку. Максим и Ангелина су намеравали да подигну већи манастир у који би положили мошти слепог Стефана и деспота Јована. У таквој ситуацији Ангелина се обратила за помоћ московском великом кнезу Василију III Ивановичу.

Катарина, реците нам, како је дошло до сарадње мати Ангелине и Василија III Ивановича?

- За почетак пар речи о Василију III. У време кнеза Ивана III Васиљевича (1462-1505) Москва је остварила превласт над свим удеоним кнежевинама североисточне Русије, укључујући и Новгород. Пред крај владавине Иван III се у повељама потписивао по милости Божијој господар целе Русије . Он је био ожењен нећаком последњег византијског цара Константина Драгаша. После пада Цариграда под власт Османлија (1453) у црквеним круговима се неговала идеја о Москви као трећем Риму. Василије III је био његов син....

У писму од 25. марта 1509. године, писаном на Благовести, Ангелина говори о тешкој ситуацији у којој су се она и њен син Максим обрели након смрти деспота Јована. Угарски краљ им је одузео поседе које су дотада држали у корист новог деспота иноверника и иноплеменика Иваниша Бериславића. Она моли Василија III да саслуша јеромонаха Евгенија кога му шаље у пратњи неколицине светогораца. Ангелина је московском великом кнезу на дар послала бројанице свога покојног сина, који се већ сматрао светим, и обавестила га да је за 100 златника купила једно место како би на њему подигла цркву посвећену св. Јовану Златоустом. Због тога твоју милост просим и челом бијем лице до земље да јој помогне да подигне речени храм. У писму написаном дан касније, Ангелина је замолила Василија да преузме бригу о руском светогорском манастиру св. Пантелејмона, који се налазио у незавидном положају будући да о њему није имао ко да брине. Ангелина је преко светогораца који су долазили код ње и њеног сина била добро обавештена о приликама у светогорским манастирима и сматрала се позваном да московског великог кнеза подсети да би требало да преузме бригу над руским манастиром.

Писмом од 27. јула 1509. Василије III обавештава Ангелину да јој је по старцу Евгенију послао 160 комада самуровине и 4000 сребрњака („бјелки“) уз обећање да ће јој помагати докле му Бог буде дао . Светом Пантелејмону је по старцу Семјону послао 200 комада самуровине и 5000 сребрњака уз обећање да ће о манастиру бринути докле год буде у прилици („доколе даст Бог“). Преображенском манастиру у Кучајни, у србској земљи, тамошњем игуману Теофану и братству даровао је 40 комада самуровине и 500 сребрњака. Тај дар је упућен по старцу тога манастира Јоаникију, кога је кнез отпустио заједно са старцем Семјоном.

Тако су Максим и Ангелина уз помоћ Јакшића, влашког војводе Јована Њагоја и московског великог кнеза Василија III Ивановича подигли манастир Крушедол (1512-1516), у коме су почивале мошти последњих Бранковића. Максим Бранковић се од 1513. помиње као београдски митрополит. Умро је 18. јануара 1516. године. Мати Ангелина се упокојила у лето 1520. године.

О томе како је једна племкиња, пореклом србкиња из породице Јакшић- заправо мајка Ивана Грозног, ускоро ћете имати прилику да прочитате на нашој интернет страници…

Јована Вукотић,