Небојша Радмановић: Кључни проблем у БиХ су Тихићеве најаве сукоба
Он због таквог Тихићевог наступа закључке Савјета за имплементацију мира (ПИЦ) сматра нереалним.
Радмановић, који сутра предаје дужност Жељку Комшићу, након осам мјесеци предсједавања тврди да је ПИЦ испоставио погрешан рачун Предсједништву БиХ јер су урадили све из својих надлежности за војну имовину. Оцјењује да се прије љетне паузе морају окупити политички лидери да договоре кључне ствари за проведбу реформи и трансформацију ОХР-а, с којим БиХ не може ни у ЕУ, ни у Савјет безбједности УН-а. Према Радмановићевој оцјени, укључивање уставне реформе у договоре упропастило је прудски процес.
НН: Предајете мјесто предсједавајућег Жељку Комшићу. Јесте ли задовољни осмомјесечним предсједавањем? Да ли сте испунили планирано?
РАДМАНОВИЋ: Тешко је у колективном раду одвајати лични рад јер Предсједништво је такав орган. Предсједавајући има више обавеза, али не и права и због тога он нешто више ради од других. Тешко је оцјењивати сопствени рад иако су политичари у БиХ навикли да сами о себи говоре како су добри. Не постоји ниједан предмет који је Предсједништво требало да уради, а да није урадило. Онај дио који је везан за лични приступ сваког члана Предсједништва, а посебно предсједавајућег био је првенствено усмјерен ка ЕУ. У оквиру тога и Предсједништво се трудило колико је у његовој надлежности, али и утицало на друге органе да се испуњавају неопходни услови, првенствено безвизни режим и трансформацију ОХР-а, што је врло важно на путу ка ЕУ. За осам мјесеци био сам са 14 предсједника држава у Европи, с некима више пута, с најодговорнијим функционерима ЕУ, а све у циљу представљања и напретка БиХ према ЕУ.
НН: Прошла је година од када је БиХ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању. Када је реално очекивати да се аплицира за статус кандидата за ЕУ? Високи представник казао је да би то могло бити послије октобра 2010, а Ви сте раније најављивали и до краја ове године?
РАДМАНОВИЋ: Ту улазимо у фамозну причу о ОХР-у, који сједи ту и нема намјеру да оде. Имао сам вјероватно погрешну процјену када сам рекао да ће прије доћи до трансформације ОХР-а и до апликације. Када сам био у посјети у Европској комисији у јануару јасно ми је речено да не предајемо апликацију, избјегавајући, наравно, да кажу да је то због ОХР-а. Новембарски извјештај о напретку БиХ није се много разликовао од земаља западног Балкана које су предале апликацију и примљена је. Овдје се сада поставља питање, не када ћемо ми, него када ће представници међународне заједнице одлучити да оду из БиХ, када ће један број политичара из БиХ престати да их моли да остану овдје јер је то директно у вези с путом ка ЕУ. Услове за предају апликације имамо и то би убрзало процесе у БиХ, а самим тим и пут према ЕУ који сви желимо. Овако, стање је обрнуто - све процјене политичара из БиХ којим темпом ћемо ићи су нереалне јер одлучују странци.
НН: Није ништа до нас?
РАДМАНОВИЋ: Када бисмо у БиХ били јединствени да желимо пуни суверенитет БиХ, дакле одлазак наредбодаваца одавде, онда бисмо убрзали тај пут ка ЕУ. У међувремену испуњавамо услове. Када некоме кажете у Европи да смо имали 174 услова за безвизни режим они се чуде, а испунили смо их све. И опет не иде. Дакле, неко ван ових простора вјероватно уз подршку некога с ових простора одлучује о томе и ми онда дајемо погрешене процјене и ја бих то сада избјегао.
НН: Након сједнице ПИЦ-а речено је да нису испуњени циљеви у вези с покретном и непокретном војном имовином. Чини се да је одговорност подијељена између Министарства одбране и Предсједништва. На који начин ће то бити ријешено?
РАДМАНОВИЋ: Прво, нема одговорности Предсједништва нимало јер је урадило све оно што је уставна и законска надлежност када је у питању одбрана и није могло ни више, ни брже. Та оцјена ПИЦ-а једноставно није тачна. Чак и оцјена која се односи на рад Министарства одбране је благо речено чудна. Треба прецизно прочитати неколико редова и видјети да она и значи осуду и не значи. Тачно је у коминикеу ПИЦ-а да нисмо испунили један од циљева, а то је расподјела имовине која се дијелом односи и на војну. Ту су потпуно супротстављени ставови унутар БиХ и не знам ни како ћемо то ријешити. Питање војне имовине дио је укупне имовине у БиХ и тешко да се може одвајати. Предсједнштво БиХ је завршило свој посао и јасно рекло, на приједлог Министарства одбране, шта је перспективна, шта неперспективна имовина. Рекли смо да има 69 перспективних објеката и није спорно да припадну Министарству одбране, а како ће се дијелити неперспективна не може одлучити Предсједништво.
НН: Значи, ПИЦ је Предсједништву испоставио погрешан рачун?
РАДМАНОВИЋ: То је дио коминикеа који је потпуно погрешно интониран. Иначе, тај коминике ПИЦ-а је, по мом виђењу, с изнесеним оцјенама потпуно обрнут у односу на стање у БиХ. Суштинских проблема, који постоје у БиХ, нема у коминикеу ПИЦ-а. Нема економских проблема, немогућности рјешавања социјалних питања, побуна и припреме за сукобе у БиХ. То нико не спомиње. Помињу се, међутим, закључци НС РС, који у вријеме те сједнице ни не постоје. Неко је потпуно свјесно написао оцјену стања у БиХ како му се неко свиђао или није свиђао. Само је тачна оцјена о испуњавању услова и циљева јер ту није ни тешко рећи шта је урађено.
НН: Рекли сте да нема у коминикеу побуна и припрема за сукобе. Мислите ли на реторику у вези с тим или је нешто друго у питању?
РАДМАНОВИЋ: Мислим на потпуно јасно изнесене ставове, и то више пута у посљедњих мјесец, Сулејмана Тихића, предсједника СДА, најмоћније политичке партије из Сарајева, који отворено и јавно говори о могућим сукобима у БиХ. Знамо да из те партије позивају на демонстрације у Сарајеву и учествују у организацији тога. Јасно је онда да је то ремећење укупног стања у БиХ, прије свега у Сарајеву. Иако је ово речено на сједници ПИЦ-а, нико то ни не спомиње, а говоре се неке ствари које су превазиђене. Мислим да ПИЦ није ушао у суштину проблема у БиХ и да такав начин рада не помаже стабилизацији стања у БиХ.
НН: БиХ је једини кандидат за нестално чланство у Савјету безбједности УН-а из нашег региона. Да ли је извјесно да ће и постати чланица крајем године и колико ће то промијенити начин рада Мисије при УН-у? Је ли БиХ спремна за то?
РАДМАНОВИЋ: Сви у БиХ смо опредијељени да БиХ постане чланица СБ-а, то је важно за имиџ БиХ и све њене грађане. Досад је добијена велика подршка и реално је да можемо бити изабрани. Вријеме је и да се кажу проблеми који прате такву кандидатуру и избор. Не можено бити чланица СБ-а док ОХР сједи овдје јер се поставља питање ко представља БиХ, да ли високи представник или Предсједништво које може смијенити високи представник?! Нелогично је да високи представник представља БиХ, а да Предсједништво даје оцјену о извјештају виског представника. То је парадоксална ситуација. Надам се да ће ОХР да се трансформише и да ћемо бити избарани за нестално чланство. Онда долазимо до другог дијела питања о функционисању у СБ-у. БиХ нема искуства у томе, али нисмо прва земља која га нема. Садашњи ниво оспособљености Мисије при УН-у није довољан, мораће се врло брзо ојачати. Колико знам, у МИП-у раде на томе, недовољно и не добрим темпом, али како се приближава тренутак одлуке морамо више радити. То значи више људи и квалитетнијих дипломата јер се тамо расправља о суштинским свјетским проблемима. То значи више аналитике у раду и више јединства у одлучивању.
НН: Јесте ли задовољни радом Министарства иностраних послова БиХ?
РАДМАНОВИЋ: Радом МИП-а није задовољан нико у БиХ осим министра Свена Алкалаја и једне мале екипе око њега. Чак и они који понекад јавно подржавају овакав рад МИП-а знају какви су пропусти у раду. То је једна од слабијих тачака у БиХ. МИП је врло важан и мора радити у складу с Уставом и законима, показати више флексибилности у заједништву, не само код остваривања циљева спољне политике него и код распоређивања људи и професионално, али и национално јер је то уставна категорија у БиХ. То, нажалост, ништа није тако у МИП-у. Не желим да говорим о причама унутар МИП-а и кориштењу буџетских средстава, нека то испитује онај ко је надлежан за то. БиХ ће морати дићи ово министарство на много већи ниво.
НН: Како оцјењујете односе БиХ и Србије?
РАДМАНОВИЋ: Укупно се ради о врло добрим односима. Србија је земља која највише инвестира у БиХ и морамо имати добре односе. Србија је четврта по спољнотрговинској размјени са БиХ, а с њима имамо врло дугу границу и многе заједничке интересе. Србија је земља која по Дејтонском споразуму има право на специјалне и паралелне везе с ентитетима. Србија сада има предсједника који жели, хоће и труди се да има најбоље могуће односе с БиХ. Све су то разлози који говоре да су односи са Србијом на врло високом нивоу. Нажалост, увијек има људи који из дневнополитичких разлога кваре те односе. Добро је што се то не дешава из Србије. Ми у БиХ морамо сјести и договорити кораке који ће додатно побољшати односе са сусједима јер нам је то и правац спољне политике.
НН: Како коментаришете оставку хрватског премијера Иве Санадера и може ли то утицати на стање у БиХ?
РАДМАНОВИЋ: Тешко је коментарисати лични чин неког политичара, а Санадер је казао да се ради о личном чину. Надам се да то неће утицати на односе с БиХ. Ипак, из угла предсједника БиХ, чини ми се да није добро за читав регион што се то десило у овом моменту. Изненадна оставка лидера с овог простора озбиљна је опасност за ремећење односа у региону, али и цијелог региона у односима према ЕУ. Надам се да ће бити снаге унутар Хрватске да превазиђе оставку тако значајне политичке личности и да ће нова влада имати снаге да извуче Хрватску из тешке економске ситуације, те да ћемо у читавој овој причи наставити доградњу односа који су се увијек кретали напријед, али споро. Не би било добро ни за БиХ да ово изазива шире потресе јер овдје су Хрвати конститутиван народ, везани за Хрватску и, вјероватно, за Санадера и то је осјетљиво питање за нас.
НН: Треба ли БиХ ускоро ријешити питање граница са сусједима с обзиром на посљедице које због сличног проблема Хрватска сада има са Словенијом?
РАДМАНОВИЋ: Сви на Балкану морају ријешити питање граничних спорова јер сви имамо тих проблема. Хрватска има проблема са свим сусједима по том питању, изузев с Мађарском. На томе је требало да се ради брже. Иницијативу би требало да даје Хрватска, која има највише проблема и са свим сусједима и ми с њом. Нигдје не води одлагање рјешења и на крају дође до овога као са Словенијом, гдје је испао проблем с врло малим дијелом границе. Шта онда ми да очекујемо? БиХ с Хрватском има неријешно питање читаве западне границе ријеком Уном, те излаз на отворено море. Све треба рјешавати прије преговора с ЕУ.
НН: Недавно сте позвали на смиривање ситуације у БиХ. Мислите ли да нови састанак политичких лидера може ријешити погоршане односе у БиХ?
РАДМАНОВИЋ: Позвао сам на смиривање и томе није посвећена значајна пажња, чак ни у медијима. Због договарања сам подржао и прудски процес, не улазећи у садржину договора лидера. Треба договарати и то више политичких лидера који имају капацитет да у парламентима изнесу оно што је договорено. Нажалост, неки људи неће да се договарају и услове постављају уочи самог сједања за сто. Имали смо полугодишњу паузу због предсједника СДА, који прво три мјесеца није хтио ништа да ради док се борио да буде реизабран, а када се то десило, очекујући његов пуни капацитет, кренуо је да поставља услове и уопште неће да договара. То је кључни проблем у БиХ. Ако то повежемо с најавом тих демонстрација, чиме се не излази из кризе, онда видите да се нешто крупно дешава у БиХ и то обрнуто од договарања. То је негативно и зато мислим да ПИЦ није суштински оцијенио ситуацију у БиХ јер су морали утврдити тај најкрупнији проблем. Надам се да ће превладати разум код свих лидера и међународних представника и да ћемо наставити договоре прије љетне паузе.
НН: Да ли је Ваш позив за смиривање послушао лидер Ваше партије Милорад Додик или Ваш колега из Предсједништва Харис Силајџић, који је исти дан имао ванредну конференцију за новинаре?
РАДМАНОВИЋ: Додик је на дјелу показао да је за договоре. Друга је ствар што неки из Сарајева мисле да је договор онакав како они диктирају, а то није могуће не само са Додиком већ с било ким из СНСД-а, па ни већином из РС. Договор подразумијева коректне разговоре, изношење аргумената и попуштање код различитих ставова. Што се тиче Силајџића, када имам контакте с њим чини ми се да је он спреман на договор. Питање је да ли довољно пажње посвећујемо свакоме ко хоће да учествује у договорима или га унапријед осудимо. Мислим да се ово друго дешава у БиХ и да смо склонији осудама унапријед и људе одбијемо од договарања. Силајџић има непромијењен став годинама, рецимо о имовини, али ако желимо договор од ставова се мора и одступати. Имам посве другачији став од његовог по том питању, али морамо се наћи на пола пута. Само тако БиХ може да функционише јер искључивост неће довести до било каквог рјешења.
НН: Подржавате ли рјешења из прудског споразума и да ли је било неопходно уставну реформу укључити у пакет рјешења текућих питања и услова ПИЦ-а?
РАДМАНОВИЋ: Укључивање уставне реформе у прудски процес је и упропастило тај процес. Но, не може се избјећи да имате и то питање када једна од страна учесница захтијева да се и о томе договарате. Политичари треба да буду реални јер нереалне ствари уносити у неке документе значи прављење већих проблема. Данас је реално говорити о само двије ствари код измјене Устава и оне су тренутно и једино потребне. Исказивање максималистичких циљева у овом моменту значи да нећемо ништа урадити. Реално је да ускладимо Устав с Европском конвенцијом о људским правима и евентуално повећамо број посланика у бх. парламенту. Остало су ствари које су толико супротне да је боље да их не отварамо у предизборно вријеме. Ако лидери буду реално приступали проблему онда ће договорити неопходно попут рјешења расподјеле имовине, јер су елементи из Пруда добри и испунићемо тај циљ да бисмо дошли до трансформације ОХР-а, с којим не можемо напријед.
НН: Сад смо у фази да се преговара шта је заправо дио прудског споразума - попис, повратак, четири територијалне јединице...
РАДМАНОВИЋ: Спомињање територијалне прекомпозиције у БиХ је стресно стање за све, па и оне којима се чини да је то добро за њих. Мислио сам да је попис ријешен договором из Пруда и да то треба само преточити у одлуке, али је Тихић одустао од тог дијела у вези с националним изјашњавањем. Рећи некоме у демократској земљи да нешто нема право, а посебно да се национално изјасни у земљи коју чине три конститутивна народа потпуно је апсурдно.
Људе у БиХ дијеле само политичари
НН: Боравите и у Бањалуци и у Сарајеву. Можете ли оцијенити да ли у овој земљи људе вежу само економске недаће или су већ пристали на подјеле сваке врсте?
РАДМАНОВИЋ: Људе у БиХ вежу многе ствари: заједничка прошлост, много сличних ствари у традицији, дугогодишњи живот заједно, разне културолошке сличности, исти језик без обзира на то што га политичари другачије зову и мали простор који је лако прелазити. Раздвајају их само политичари. Нажалост, радило се то и у прошлости и то се у БиХ и цијелом Балкану крваво завршавало да би се исти ти морали касније мирити. И данас завађају политичари да би остварили неке своје циљеве јер када су народи завађени на малом простору онда интерес само има један број политичара и један број криминалаца. Сви остали немају интереса. Природно је да то грађани могу схватати јер су они највише злоупотријебљени и највише страдају. Надам се да је то вријеме прошло иако ме неки дневни догађаји демантују.
- Извор
- Независне
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
У наредних 15 година, такво оружје „ће моћи да погоди Британију из било ког дела света“, рекли су високи извори из области одбране овом листу.
Извор зла и корупције је западна \"демократија\". Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле...
Данас су, како је и очекивано, украјинске формације започеле офанзиву са окупиране територије Курске области. У овом тренутку Оружане снаге Украјине уводе у борбу снаге које су концентрисале у...
Кијевске снаге изгубиле два тенка и седам оклопних возила, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Kolektivna izložba 'UMETNIČKI IZRAZ ZA DRUŠTVENI SVET' , biće otvorena 10. januara u galeriji Medina Roma u samom srcu Rima, u Galeriji 'Medina Roma' (na adresi
Остале новости из рубрике »